Kada počnete da postajete svesni svojih misli, osećanja, iskustava i načina na koje su oni ne samo u interakciji i ne samo međusobno prožimajuće, već su, u suštini, jedno te isto, počinjete da upoznajete svet buđenja i isceljenja. Život nas traumatizuje na sve moguće načine, a isceljenje nam je potrebno da bismo živeli ispunjenijim i srećnijim životom. Ali, kada samo pomislite da svaki put kad imate loš osećaj, ili teško iskustvo, morate još nešto da spoznate, da se suočite sa još nekim mračnim i traumatizovanim delovima sebe da biste naučili još jednu važnu lekciju, pripadne vam muka. Kao da ste neizmerni bunar zagađene vode, koju ćete pročišćavati do kraja života i možda se nikada nećete napiti i osvežiti čistom vodom iz tog bunara.
Isceljenje je baš ono što mu ime kaže – povratak celovitosti. To znači integraciju teških osećanja i iskustava, pomirenje sa njima i mogućnost da idete dalje u pravcu koji odaberete, sa više pouzdanja i lakoće.
View this post on Instagram
I naravno, to je proces u kome ćete morati da prepoznajete i obrađujete mnogo mračnih stvari koje ranije niste hteli ili mogli da vidite u sebi.
Međutim, ako ste stalno usred procesa, stalno se sa nečim suočavate, pronalazite lekcije u svojim lošim odnosima, pronalazite učitelje umesto ljubavnika, znači da je potrebno da preispitate svoj unutrašnji narativ. Možda je isceljenje potrebno načinu na koji pristupate isceljenju.
Vaš unutrašnji monolog verovatno ponavlja „u procesu sam, isceljujem se, transformišem, menjam se“, umesto „dobro sam, cela sam, dozvoljavam da mi život bude dobar“. Ako vam je narativ fokusiran na menjane i isceljenje (na problem), onda ćete stalno kreirati okolnosti u kojima ćete se susretati sa lekcijama, mislićete da svako negativno osećanje mora da se pojavi, da biste ga se oslobodili. U stvarnosti, negativna osećanja nastaju kada treba da postanemo svesni načina na koji uspevamo da promašimo pravi put. Čim to osvestimo, pravimo pomak.
