Ali kada ne napravimo pomak, kada mislimo da je osećaj samo deo isceljenja, a ne integralni sistem za razmenu poruka u nama, koji nas vodi u svakom trenutku, počinjemo da verujemo da smo slomljeni, oštećeni, „pokvareni“, što će se uvek iznova manifestovati potrebom da se popravljamo i sastavljamo.
Nema vam druge, morate i dalje da istražujete po sebi i da sagledavate i spoznajete – pogledajte obrasce, ponašanja i probleme sa kojima se najduže borite. Sa kog mesta u sebi ih posmatrate? Da li je to ugao iz koga govorite „moram ovo da popravim“ ili „prihvatam ovo, sve je u redu, to sam ja“?
View this post on Instagram
Oni koji su opsednuti potrebom da smršaju, stalno se goje, oni koji se brinu zbog novca, nikada ga nemaju dovoljno, oni koji imaju problema u odnosima stalno razmatraju ko ih je sve povredio i izdao i pitaju se zašto ne mogu da poprave i prodube svoja prijateljstva i veze i svoja osećanja prema ljudima.
To je zato što je pristup „pokvaren“, a ne vi. Kada promenite unutrašnji narativ u smislu samoprihvatanja, vere u obilje, prijateljstva umesto konkurencije, istupate iz bitke koja se vodi u vama. Počinjete da se usklađujete ne sa potrebom da se iscelite, već sa isceljenjem. Počinjete da shvatate da problemi sa kojima ste se najviše borili traju tako dugo, jer ste ulagali više energije u problem, nego u postojeće rešenje.
Naslovna fotografija: instagram.com/trinekjaer_
Brankica Milošević
