A autorka posta je očigledno podlegla zamagljenju realnosti, koje se postiže kad se okružite pametnim svetom, koji vam svojim prisustvom šire vidike, umesto da vas sputava. Navikne se čovek na luksuz, samo tako.
Razmaziš se, jer svakog dana razgovaraš sa ljudima koji ne iznose nikakve decidirane stavove, koji sa uvažavanjem primaju primedbe, koji preispituju svoje postupke i mišljenja, a kad o nečemu govore slušaš ih sa zadovoljstvom, razumevanjem i odobravanjem, koji postavljaju prava pitanja i najčešće imaju prave odgovore na sva pitanja koja im ti postaviš. Pa onda odeš kući i tu nastaviš da budeš razmažena, u sopstvenom društvu. Čitaš knjige, gledaš dobre filmove, uživaš u sopstvenom doživljaju, a kad želiš da ga podeliš, obratiš se onim prijateljima sa kojima inače razmenjuješ preporuke i utiske o filmovima i knjigama.
Kad rešiš da izađeš u provod, to je zato što ideš na neki događaj koji te zanima i kome se već dugo raduješ u iščekivanju, a ne zato što ti je dosadno ili zato što je obavezno izaći subotom – obrijanih nogu, sa brushalterom na gotovs i unapred rešena da ne legneš pod neko zgodno parče, samo zato što ti se hoće, jer to se ne radi.
Kad rodiš dete, ne pretvoriš se u svoju majku, baku, prabaku, majku svoje komšinice i njenu baku i prabaku, ne oglupaviš od brige, straha i strepnje i uspeš da uživaš u svom detetu, čim prođu prva užasavajuća suočavanja, kroz koja prolazi svaka pametna individua, koja je postala majka. Pri tom, ne zaboraviš kako se uživa u sopstvenom životu i ne koristiš dete kao izgovor za sve što te više mrzi da radiš. Smisao života se u materinstvu dopunjava, ali on ničim ne ugrožava i ne isključuje druge smislove, koje takođe treba gajiti, da bi sve imalo ikakvog smisla.
Jedan od smislova je samostalnost, sposobnost da radiš ono što voliš i da zavoliš ono što radiš, želja da daješ svoj doprinos, ambicija da se ostvariš u poslu, da rasteretiš roditelje i prestaneš da budeš njihov emotivni talac – jer svi novčano zavisni su taoci onih koji ih izdržavaju.
Ma idi, razmažena, kažem ja. Mislim, potpuno je razumem, autorku spornog posta, koji je digao malo smislene prašine na Facebook-u. Sigurno se oseća kao da je pala s Marsa i pita se da li sa njom nešto nije u redu, jer tako se osećaju svi koji iz svog odabranog (razmaženog) kruga životnih vrednosti, upadnu među izmilele ispod kamena. Gledaš, slušaš i ne možeš da veruješ. Pitaš se da li je moguće da glupost ima toliko sledbenika. Mislim, kad bi otvorila Facebook profil, teško da bi imala i jednog pratioca. A opet, glupost nas uvek zaprepašćuje, jer je uvek ima više i bliža nam je nego što smo u stanju da poverujemo. I ko zna šta je sledeći diktat gluposti. Možda ću stvarno morati da počnem da nosim brus i dečije slike u novčaniku, da me ne ćorkiraju. Ne daj bože neko da mi proverava stanje obrijanosti, ugasila sam ga.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvori fotografija: www.weheartit.com
Aleksina Đorđević
