A ima i ono drugo – kad vidite komad (tašna, čizme, mantil…) u koji se zaljubite na prvi pogled, ali možete samo da ga gledate, jer je nerazumno skup, ili vam je u tom trenutku sve nerazumno skupo, pošto nemate ni dinar. Uopšte i ne uđete da pitate da li može na rate (već otplaćujete pet takvih rata), nego malo uzdišete pred izlogom i odete. I svaki put kad tu prođete, šaljete zaljubljene uzdahe nedostupnom komadu. Onda nestane iz izloga – da, neka kučka puna para je odnela ono što priprada vama, o kosmose, kakav ti je to zakon o ravnoteži?! Slomljenog srca nastavite dalje, takav je život, nepravedan i pun gubitaka pravih stvari koje nikada niste ni imali. Prođe neko vreme (a vreme leči rane od zaljubljenih uzdaha) i jednog dana slučajno upadnete u neku bezveznu radnjicu, sekund hend, ma ćumez neki, uđete tek onako, da vidite šta tu ima, i opaaa! Komad vaših snova bezazleno čeka da ga pokupite, po nerazumno smešnoj ceni, možda ima i celu nulu manje od onog za kojim ste prvobitno uzdisali. Ne možete da verujete, strepite da nije po vašoj meri, preturate ga sa svih strana da vidite da nije žestoko oštećen, ili od kartona, pitate prodavačicu kako, otkud, zašto, tražite uverenja da ovo nije neka podvala, nego poklon za vas, od kosmosa, lično. O, kako ste uopšte mogli da posumnjate u kosmičku ravnotežu?! Grlo vam se steže od suza zahvalnosti i odlazite kući privijajući svoj komad na grudi, kao da prvo imate sa njim nešto intimno da razmenite, pre nego što ga uklopite u svoj stil i autfit.
Hvala Bogu za takva iskustva! Mislim da su te rasprodaje, ćumezi od prodavnica, sekund hendovi i buvljaci, znak da Bog postoji i da su čuda moguća. Tako Tvorac komunicira sa nama, ženama kojima ništa nije po meri od prve, koje moraju da čekaju da kosmička ravnoteža obavi za njih ono što druge žene obavljaju same bez ikakve dileme, bez ikakve potrage i bez uplitanja viših sila.
