U poslednje vreme malo-malo pa mi neko spomene petogodišnji plan. Kao, gde vidim sebe za pet godina, šta planiram sa svojim životom, a naročito šta planiram sa svojim poslovnim razvojem. Iako gotovo uvek i za sve imam plan, priznajem da na duge staze nekako ne mogu da planiram jer zaista nikada ne znaš šta donosi svaki novi dan. Za sada se držim kratkoročnih planova, tipa, šta ću raditi sutra i to je to!
Šalu na stranu, koga god da pitaš, na kraju će ti većina reći da je petogodišnji plan sjajna stvar i da je obavezan ukoliko razmišljaš poslovno i preduzetnički. Međutim, malo sam istraživala i pronašla razloge zbog kojih ipak nije obavezno da imaš petogodišnji plan što će te sigurno utešiti ako si i sama izgubljena kao i ja!
Petogodišnji plan uglavnom na prvo mesto stavlja titule i novac
Kada neko govori o petogodišnjem planu, uglavnom govori o novcu, poslu, karijeri, uspesima, materijalnim stvarima… A niko ne govori o onome što život suštinski čini srećnim i hrani dušu. Na primer, svi će želeti da za pet godina budu bogati, kupe stan ili auto, možda i novi telefon, a retko ko kaže da će za pet godina putovati tu i tu ili da će možda proširiti porodicu ili… Šta god! Sigurna sam da shvataš poentu. Naravno, ne kažem da treba da zanemariš ono što će tvoj život učiniti lagodnim, ali trebalo bi da “pojačaš” ono što će te usrećiti. Dakle, misli o prioritetima! Misli na sve. Osim toga, ljudi su različiti i žive u različitim uslovima. Iz generacije u generaciju se život i društvo menjaju i teško je pronaći pravu meru stvari. Svako svoj život percipira drugačije.