Prošlo je neko vreme od kad ste raskinuli i već si prilično dobro sama sa sobom, odbolovala si, ali si i dalje sama i nemaš osećaj da si krenula dalje. Zapravo, više se osećaš kao da se vraćaš unazad. Ništa ti se značajno ne dešava – nema ničeg posebno negativnog i neprijatnog u tvom životu, ali ništa prijatno i pozitivno kao da nije dovoljno da te ispuni. Povremeno uzdahneš sa osećanjem besmisla i beznadežnosti i pomisliš da je sve najbolje već prošlo, ostalo tamo iza tebe, zajedno sa tvojim bivšim. Razmišljaš o vašoj vezi i bolno osećaš da ti sve nedostaje. Držanje za ruke, smeh u krevetu, gledanje filmova, beskrajna razmena poruka, seks… Definitivno ti ne nedostaje najviše seks, ali ti fali da te neko dodiruje, ljubi, drži u zagrljaju. Neko. Ili baš on?
Naravno da svoju čežnju za ljubavlju poistovećuješ sa bivšim, jer to je poslednji ljubavni doživljaj koji si imala do sada i ako je već prošlo godinu, dve, a i dalje si sama, stanje nije ohrabrujuće. Ne deluje baš kao da je nova ljubav na pomolu, život ti nije uzbudljiv i dinamičan, usmerena si na posao, druženje, sama na sebe, a najradije bi svu svoju energiju i pažnju usmeravala na voljenog muškarca. I pošto ga ne vidiš pored sebe, ne vidiš ga ni na horizontu, znači da je to onaj koji je ostao u prošlosti. Bivši momak, jednako ljubav.
