U potrazi za pravim, ili pravimo istu grešku ili pravimo suprotan izbor, koji predstavlja odmor od prethodnog. U tom slučaju, skoro je izvesno da ćemo, ako se ne zadržimo sa partnerom koji nas ne iscrpljuje i ne nervira na isti način kao prethodni, naći nekog novog da nam trenira živce.
Prošli izbori su odličan pokazatelj budućih, pa ako smo skloni krajnostima, možda ćemo imati sreće da konačan izbor bude onaj partner koji nas diže na toj klackalici, a ne onaj koji nas pušta da tresnemo. Još više sreće nam treba da ne ponovimo ni jednu prethodnu šemu, ni jedan model koji poznajemo. Kažem sreće, jer tu pamet slabo šta može da uradi. Ona svakako ne odlučuje o tome ko će nam se dopasti, u koga ćemo se zaljubiti, ko će nam prijati.
Ako smo izašli izmrcvareni iz neke dramatične veze, pune strasti, svađa, optužbi, nepoverenja, ljubomore, prevare, pa čak i fizičkih obračuna, u kojoj smo otkrili sva svoja osećanja i uludo potrošili sav svoj kapacitet za ludu ljubav, veoma je verovatno da će naš sledeći partner biti protivotrov za prethodnog. Dejstvo protivotrova međutim, ima svoj rok.
Trebalo bi da prestane kad se izlečite. Odnosno, kad osećate da ste se izlečili, onda vam protivotrov više nije potreban. Lek postane nelek i više ne želimo da ga primenjujemo. Nešto u nama se buni i traži da se opet oproba u punoj snazi. Hoćemo da izgaramo, da dajemo sve od sebe, da se osećamo živi svakom svojom ćelijom, da angažujemo sve svoje kapacitete. Blagotvorno dejstvo protivotrovnog partnera nam je istupilo čula i dosadilo nam. Osećamo se dovoljno snažni da ponovo gorimo onom vatrom.
I onda je na redu novi partner, vrlo sličan onom pret-prethodnom. Neko sa kim varničimo. Posle prve strasti, zaljubljenosti i osećaja da letimo, dolazi i sve ono od čega ćemo posle morati da se lečimo. Ako imamo vremena. Ako imamo sreće. Ako uopšte imamo snage za još jedan krug.
