Kada imamo otpor prema tome, to je možda nastalo iz naših negativnih iskustava ili je neka vrsta inata, želja da ne pratimo tradiciju, jer ne moramo uvek da se uklapamo u ono šta drugi misle da treba. Nije svakome želja da ima dete i to je sasvim ok, jer svako ima svoj put.

A kada neko zna da li želi dete, da li je dobro promislio tu odluku? Da li želiš dete zato što se to očekuje, da li si svesna kolika je to odgovornost, da li možeš svoje potrebe da ostaviš po strani, da li znaš da sačuvaš svoje i mentalno zdravlje deteta, da li si u dobroj finansijskoj situaciji za tako nešto?

Ako o jednom pitanju u životu treba da postaviš više pitanja, to je pitanje da li želiš dete. A odgovor je krajnje intuitivan.

Sasvim je normalno da ne želiš dete, pa onda da se predomisliš, ili da misliš da želiš dete pa da se predomisliš. To su pozicije koje se menjaju u toku života. A jedna od najbitnijih stvari jeste sa kim razmišljaš da imaš dete, da li bi on bio dobar otac, dobar uzor, jer sigurno ne želiš da budeš u situaciji da budeš majka i njemu i detetu.

Verujem da nam je svima potreban realniji pogled na roditeljstvo od njegovog romantizovanja, jer realna slika bi mogla pomoći u tome da se donese prava odluka.

Dakle, odluka o donošenju deteta na svet ne može da bude sasvim intuitivna, niti sasvim racionalna. Potrebno je da se oba poklope: da želiš dete i da imaš uslove da mu pružiš što bolji život, budeš dobar i odgovoran roditelj. Isto je i sa odlukom da ne želiš dete, to nije nešto u čemu vidiš sebe i sigurna si da se to neće promeniti. Znaj – šta god da odlučiš, to je u redu.

Naslovna fotografija: instagram.com/amy_isha_hembrow

Jovana Petković

Comments