Ne, poenta ove priče neće biti da treba da pripadaš sebi. To će biti početak.
Kad pređeš sav onaj put do samosvojnosti, samosvesti, samoljubavi i kad znaš da u svakom trenutku imaš sebe i raspolažeš svim svojim kapacitetima, već si duboko ukorenjena u neke pripadnosti, koje si otkrila, izgradila, uvidela, paralelno sa spoznavanjem svog sopstva.
Osim ako nisi. Pripadnost je koren kojim urastaš u plodnu zemlju i posežeš za njenim iskonskim dubinama, koji te drži na odlepiš kad se desi da odlepiš, sidro da se ne otkineš – tu si i to ima smisla.
Razmišljam o nekim divnim, neukorenjenim ljudima, prepunim svega – duha, šarma, talenta, pameti, smelosti. Zrače nekom iskričavom energijom, koja mi je tako prisna i poznata, jer sam odrasla u njenom treperavom polju. Moja majka je bila takva, zanosna, iskričava, dramatična, zanimljiva. I bila je luda i sve luđa. Jer nije pripadala. Ni sebi, ni meni, ni porodici. Nikada nije poverovala da može da pripada, nešto joj je u startu saseklo korenje, odrasla je ubeđena da je neželjena, odbačena i da je svi samo trpe i niko je ne prihvata i ne voli stvarno. Zato je glumila i prilično je pronašla sebe u ulozi obožavane profesorke. Ali nije pripadala kolektivu, ratovala je sa njim. Nije pripadala ni svojim učenicima, osim prividno, dok im drži pažnju. Možda je pripadala sceni i reflektorima, možda bi bila velika glumica da se posvetila glumi, umesto glumljenju života, možda bi bila manje luda, možda bi malo osetila ljubav…
Kažu da se žene ukorenjuju kroz materinstvo, a muškarci kroz osvajanje statusa. Ali žene sa snažnom muškom energijom takođe moraju da stvore svoje mesto u društvu, da budu priznate i uvažene na svom poslu, da nešto rade bolje od drugih, tako da ostavljaju utisak i da ih pamte. Isto tako, muškarci sa snažnom ženskom energijom mogu da nađu sebe u očinstvu, osim što moraju da se kreativno izraze. Ko ne uradi sve ono što mora, da bi imao ravnotežu, da bi pustio korenje duboko u smisao postojanja, ostaje da treperi na površini, da lebdi nad zemljom, pridržavajući se neodlučan za rastinje koje je uspeo da uzgaji. Da li da se pusti i odleti, ili da se drži koliko god može?
