Neki ljudi pokušavaju da se predstave svojim dobrim osobinama, onim za koje su sigurni da ih imaju. Takve rečenice počinju sa
ja sam realna osoba…
ja sam vrlo tolerantan tip…
ne tražim puno…
nisam govedo…
ja sam jednostavan čovek…
Ove rečenice se često nastavljaju sa ali iza čega sledi saopštavanje ograničenja prethodnih izjava u formi zahteva i očekivanja.
Kao recimo, ja nisam ljubomoran, ali ako pokušaš da praviš budalu od mene znam da budem veoma nezgodan.
Mislim, nemoj pogrešno da me shvatiš
Ili, umem da budem jako velikodušan kad ocenim da žena to zaslužuje, pri čemu pijete kafu koju će vam možda platiti, ako ne napravi manevar dođavola, zaboravio sam novčanik, ali vas nikako neće pitati da li želite još nešto osim kafe.
U poslednje vreme sam par puta čula pohvalu sopstvene ličnosti, koja samu sebe demantuje na tako spektakularan način, da joj ne treba nikakvo ali.
Momci su rekli ja sam interesantan, a kad sam ih pitala šta je to interesantno kod njih, nisu umeli ništa upečatljivo da mi odgovore. Jedan je rekao jesam interesantan, veruj mi i ta izjava nosi dva zlatna bambija, jer je potpuno neverovatna na dva načina.
Vrlo je čudno reći o sebi da si interesantan, ta izjava sama po sebi izaziva nevericu, a onda još i tražiti da ti se veruje na reč. Ne možeš verovati da je neko interesantan, osim u formi verujem da si interesantan nekome, jer čovek prosto mora da vas nečim zainteresuje da bi vam bio interesantan.
Mislim, koliko treba da se potrudim da mi neko bude interesantan?
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
