Trenutak kad zateknemo sebe da razmišljamo o tome da posetimo nekog vidovnjaka zapravo je trenutak kada počinjemo da sumnjamo u sebe. Trenutak nemoći, lošeg raspoloženja ili uticaja drugih na nas. A možda je i odlazak kod onih koji su u dosluhu sa višim silama postao nova moda.
Jednog jutra ustajem i pitam se zbog čega sam osuđen da uvek čekam pravu priliku da mi se nešto dogodi. Odlučujem da preko prijatelja pronađem one koji mogu da mi pročitaju sudbinu i promene joj tok. Jedan poziv, drugi, treći… I konačno nailazim na drugaricu koja posećuje ženu koja gleda u karte.
“Promenila mi je život, sad mi je sve kao u bajci”, rekla je i dala mi broj telefona svemoguće bezimene žene. Pozovem, zakažem razgovor kod njene sekretarice (da, da sekretarice) i sledeće nedelje se pojavim u zakazanom terminu. “Vidim da si se mnogo mučio. Vidim da ti se sestra dobro udala, da ćeš da radiš u vladi i promenićeš pravila igre. Drugo je sve super. Ja naplaćujem dvadeset evra seansu, a ako imaš crnu magiju to ti je još pedeset”, rekla je vračara.
Platim, izađem iz kuće i samo što se ne šlogiram. U životu se nisam mučio, sestru nemam, a afiniteta da radim u vladi još manje. Obećam da nikada više neću otići kod nekog ko ima natprirodne ili, u ovom slučaju, moći za lako uzimanje para. Ubrzo posle toga, na jednoj žurci, sretnem drugara koji je posle teške porodične priče uspeo da se uzdigne iznad svega i ostvari san – da postane doktor. Kroz priču saznam da mu je fakultet veoma teško išao i da se samo zahvaljujući jednom čoveku izvukao i postao ono što je danas. Pomislim – opet neka veza, mito ili seksualna usluga. Kad ono… Išao je kod jednog vidovnjaka koji mu je za “samo” hiljadu evra promenio sudbinu. O ne, opet priča o natprirodnim moćima. Eto, i školovani ljudi (u ovom slučaju doktori) više veruju u ono natprirodno nego u nauku.
Pored nas običnih smrtnika, magove posećuju i poznate ličnosti. Imamo primer jedne velike muzičke zvezde koja se za sve planove savetuje s “čuvenom Radom”, koja joj je pomogla da prevaziđe krizne situacije u braku, da snimi najbolji i najslušaniji album, da rodi drugog sina. Ali, o tome ne priča javno. Samo njeni prijatelji šuškaju o tome.
Inače, fenomen menjanja životnog toka poznat je od davnina. Još iz vremena naših baka i deka koji su na njivama počesto nalazili smotuljke, kosu, pa i zakopana jaja crne kokoške što je značilo da im neko radi o glavi, te da je vreme da posete vrača koji će im otkriti neprijatelja i skinuti crnu magiju.
Da li smo i mi “civilizovani” ljudi 21. veka postali žrtve sopstevnih strahova, da li nam je zaista draže da o našoj sudbini odlučuju drugi?! Čak i oni koji bez razmišljanja odbacuju postojanje viših sila, a priče o crnoj magiji nazivaju naučnofantastičnim oko ruke redovno nose crven konac. Da ih neko ne urekne…
Danijel Rakočević kroz život ide srcem, a ne glavom. Uvek je na strani slabijih i nezaštićenih, bez obzira na posledice. Trudi se da iz svakog poraza izvuče pouku, a uspesima se raduje jedino ako ih postigne sopstvenim kvalitetima.