Ne znam ni zašto, ni kako sam se njega setila. Pre će biti da sam shvatila koliko ga se dugo nisam setila. Rešila sam da upitam druga Fejsbuka šta ima novo kod njega, taj uvek sve zna.
Molim? Kada se ovo desilo? – iznenađeno sam viknula, dok je Fejsbuk kučka ćutao i pokazivao mi slike.
Nisam ni znala da ima devojku, a on se već ženi. Simpatična je. A on i dalje lep, naravno. Počela sam sa onim klasičnim preispitivanjima i prisećanjima nekih davnih vremena. Toliko je vremena prošlo da bih se potresla i onoliko koliko su nam životi bili slični, sada su definitivno različiti. Opet, osećam nešto.
“Later that day I got to thinking about relationships” što bi Keri Bredšo rekla. Kada se dvoje iole životno odgovornih ljudi nađe u vezi, oni se trude da izgrade odnos zasnovan na poverenju koji uvek prećutno vodi ka ozbiljnoj vezi. Čvrstinu ovakvih veza može da naruši ili prezasićenje ili neka ozbiljna greška u koracima. Sa druge strane postoje one veze za koje se ne zna ni kako su počele, ni kuda idu, u kojima čak postoji strah od definisanja odnosa. U njima može doći do preskakanja nekih koraka koji vode do izgradnje poverenja. To znači da i najmanja greška može imati isti efekat kao pogrešan pokret slona u porcelanskoj radnji. Kamen temeljac nije poverenje već strast. A opet postoje one haotične veze gde ima svega ovoga po malo. Pre će biti da se tu negde pronalazim.
Videti bivšeg sa novom devojkom u ljubavi, posebno dok planira svadbu svakako nije baš najprijatnija situacija po osećanja. Iako je prirodni životni tok takav, ne mogu baš da osetim potpunu ravnodušnost kako god da smo se rastali. Posebno ako ja nisam našla onog nekog ko će da ga prevaziđe. On ipak, jeste. Sa osećanjem nostalgije pitala sam se šta je to što ona ima i zašto je baš njima, a ne nama uspelo? Da li se ikad seti mene? Da li i njoj priča ono što mislite da se samo jednom u životu izgovara? Kada smo se tako promenili? Kroz pet sekudi blagog žaljenja same sebe što ovo radim pitanja su letela kao luda. A onda sam shvatila da je to život. On je prevrtljiv i nikad ne znaš šta nosi sutra. Zato ga i volimo. Stoga je moja reakcija na situaciju “bivši se ženi” bila razumna. Ali razmišljanje o tome se nastavilo.
Posle veza iz strasti reakcija na bivšeg u srećnoj ljubavi nekada zna da bude i pomalo nerazumna. U takvim vezama uvek postoji doza egoizma koja sprečava definisanje i preusmeravanje veze u ozbiljne tokove kad za to dođe vreme. “Ljubomora je vrhunac egoizma” davno je rekao Balzak. U ovoj situaciji vrhunac egoizma je ljubomora koja se javlja kao reakcija na činjenicu da je dragi srećan. Iako zajedno nismo mogli, iako smo srećne sa nekim drugim, bivši je sada zabranjeno voće i sećanje na onu strast će nas kopkati bar neko vreme i terati da ga poželimo opet.
U zavisnosti da li je bivši daleka prošlost ili ne, svaka žena na svoj način prihvata ovu situaciju. Možda nismo imali jaku i čvrstu vezu, ali jedinstvenu jesmo. Ipak čini se da mi devojke uvek zaboravljamo zašto je neko bivši dečko. Mazohistički je preispitivati se šta bi bilo kad bi bilo? Da li je u pitanju loš tajming? Da li bismo u ovom životnom periodu uspeli? Možda ni ona nije savršena nego je njegov prag tolerancije viši sa godinama? Ljudi se menjaju, a još više životni putevi. Kada vas preplave osećanja nostalgije ili obuzme napad prečešljavanja profila njegove nove ljubavi, okrenite to na onu dobru stranu i kakav god da je vaš raskid bio poželite mu sreću.
Tara Tomović je studentkinja novinarstva i najveći beogradski hedonista. Optimistična plavuša koja jedino zaljubljenost u Anthony Kiedisa nije prerasla. Totalno drugačija od drugih. Moto: ”Energy flows where your attention goes”.
