Izložba u njihovu čast zapravo predstavlja paralelu i neobičnosti u njihovom životu. Oboje su počeli da stvaraju kao anonimusi; Salvadora Dalija roditelji su nazvali isto kao prvog sina koji je preminuo, a ona je ime dobila na krštenju po dadilji jer roditelji nisu mogli da izaberu savršeno ime za ćerku, jer su očekivali da će dobiti sina. Zapravo to je samo jedan od pokazatelja koliko su ova dva umetnika imala krizu identiteta još od najranijeg detinjstva i zbog toga su se povukli u svoj svet mašte i umetnosti. Kada su se upoznali u Parizu tridesetih godina 20. veka, Dali je bio zvezda u usponu, a ona poznati dizajner i razvedena samohrana majka. Iako su oboje imali master iz tehničkih nauka, Dalija je zanimalo slikarstvo, a Elsu šivenje haljina. Oboje su voleli ironiju i šokantnost, što je rezultiralo jednom od njihovih najslavnijih saradnji kao što je šešir u obliku cipele i jastog haljina za koju je Dali želeo da prikaže namazanu majonezom. Njihova zajednička dela bila su šok za ceo svet, pogotovo za svet mode tog doba, a njihova kreativnost dovela je do toga da su dizajneri tražili od Dalija da dizajnira boce za parfeme, a od Šepareli je bila zamoljena da protumači ženske forme haljina koje su se nosile 1938.
Njihova veza nije se bazirala samo na modi. Apsolutno su prepoznavali genijalne ideje jedno drugog, a uz Šepareli Dali se upoznao sa predstavnicima visokog društva u Parizu tog vremena i zahvaljujući tome stekao je brojna sponzorstva. Zajedno su bili nezaustavljiva sila na pariskoj modnoj sceni tridesetih, on – sa svojom crnom, zalizanom kosom i uvijenim brkovima, a ona – sa oštroumnim smislom za humor i uskim čizmama leopard printa. Između 1934 i 1936 oboje su se pojavili na naslovnim stranama čuvenog Time magazina. Ona je bila prva modna dizajnerka i poslovna žena kojoj je to pošlo za rukom.
