Njegovo puno ime je Salvador Domingo Felipe Hasinto Dali I Dominik (Salvador Domingo Felipe Jacinto Dalí I Domènech) i najpoznatiji je španski nadrealista, i uopšte jedan od najpoznatijih španskih umetnika ikada. Ovaj ekscentrični čovek obeležio je ne samo špansku, već i svetsku umetnost dvadesetog veka. Njegova dela ne prestaju da fasciniraju i bude mnoge nedoumice i rasprave, kako među stručnjacima, tako i među generalnom javnošću. Sada vam se pruža prilika da ga bolje upoznate kroz neke od njegovih najfascinantnijih radova.
“Božanstveni svetovi” (Divine Worlds), izložba ilustracija Salvadora Dalija (Salvador Dalí), otvorena je 2. juna, na Novosadskom sajmu u auli Master centra. Na postavci se nalaze Dalijeve ilustacije za Danteovu “Božanstvenu komediju” (La Divina Commedia) i za “Bibliju” (Biblia Sacra). Izložba će trajati do 19. septembra.
Dali je “Božanstvenu komediju” ilustrovao tokom pedesetih, a “Bibliu Sacru” tokom šezdesetih godina dvadesetog veka. Postavka obuhvata 100 grafika “Božanstvene komedije”, 106 grafika “Biblije” i dve potpune dekompozicije drvoreza “Božanstvene komedije” koje se sastoje od 70 grafičkih listova.
Za pripremu i urezivanje svojih grafičkih radova zaposlio je tim iskusnih gravera, drvorezaca i litografa, dok je on nadgledao ceo pripremni proces. Sve je moralo da bude izuzetno precizno odrađeno i boje su morale savršeno da odgovaraju njegovim originalnim crtežima, rađenim gvašom i akvarelom.
Biblia Sacra
“Biblia Sacra” se smatra najobimnijim Dalijevim delom. Broji 105 litografija, rađenih po gvaš originalima. Delo je naručio Dalijev prijatelj Đuzepe Alberto (Giuseppe Alberto), sa ciljem da umetnika vrati Bogu i rimokatoličkoj crkvi. Da li je u tome uspeo ili nije, predmet je višedecenijske diskusije.
Ilustracije su rađene između 1963. i 1969. godine. Rađene su gvaš tehnikom i buletizmom, Dalijevim sopstvenim izumom. Buletizam podrazumeva punjenje starinskog pištolja, arkebuze, kapsulama boje i ispaljivanje istih na prazan papir. Tako smo dobili “Isusovo raspeće”, gde se umesto Isusove glave nalazi mrlja tamne boje. To ide u prilog strani koja je govorila da se Dali zapravo nikad nije vratio katoličanstvu, već je bio okrenut misticizmu. Međutim, oni koji su smatrali da je umetnik ponovo pronašao svoju veru su tu tezu podupirali činjenicom da je za stvaranje ovakve serije ilustracija neophodno veliko i dobro poznavanje teksta Biblije i verovanje u njega.
Ono što je interesantno je to da Dali nije ostavio nikakav pisani trag o nastanku svojih dela. Ni danas se ne može reći sa sigurnošću koju priču koja islutracija opisuje. Imena su grafikama dali stručnjaci koji su više godina tumačili Dalijeva dela i pokušavali da ih povežu sa biblijskim tekstovima.
Postoji legenda da je Dali metodom slučajnog izbora birao koje će priče da ilustruje. Veruje se da je listao “Bibliju” i na kojoj stranici bi mu zapeo prst, tu bi oslikao. Legendu je inspirisalo Dalijevo ekscentrično ponašanje i titula ludaka koju mu je društvo dodelilo. Sam umetnik je rekao: “Jedina razlika između mene i ludaka je ta što ludak misli da je normalan. Ja znam da sam lud.”
La Divina Commedia
Salvador Dali je decenijama bio fasciniran Danteom. Govorio je kako su oni duhovna braća, kako je on reinkarnacija srednjovekovnog pisca. Umeo je i da kaže kako je on sam Dante, dok je Gala, njegova muza, zapravo Beatriče (Beatrice), muza Dantea Aligjerija (Dante Alighieri). Zato je s oduševljenjem prihvatio poziv italijanske vlade da 1950. godine, za sedamstotu godišnjicu Danteovog rođenja, ilustuje “Božanstvenu komediju”.
Između 1950. i 1952. Dali je napravio 101 akvarel za ilustrovanje ovog dela. Italijanski Državni institut za štampu (Instituto Poligrafico dello Stato) je 1954. godine objavio knjigu sa sedam reprodukcija akvarela u punoj veličini, u obliku litografija, sa uzorcima stranica teksta. Po izdavanju, knjiga je naišla na neodobravanje. Italijanski nacionalisti su bili besni jer je angažovan Španac da ilustruje jedno od najvažnijih italijanskih književnih dela, a Komunistička partija je protestvovala zbog “rasipanja novca”. 1959. godine, projekat je mudro preuzela vlada Francuske i knjigu je izdala izdavačka kuća “Editions d’art les Heures Claires” (Umetnička izdanja svetli časovi). Sam Dali je tada kontroverzno izjavio da nikada nije pročitao “Božanstvenu komediju”.
Dalijeve ilustracije za “Pakao” (Inferno) su tamne i sadrže motive štaka, za koje se veruje da su predstavljale umetnikov osećaj impotencije. “Čistilište” (Purgatorio) je svetlije i Dali se dosta poigravao sa kompozicijama prostora. “Raj” (Paradiso) je najsvetliji i veruje se da je u liku Beatriče zapravo oslikana Gala, Dalijeva saputnica. Na nekoliko ilustracija “Raja” je prisutan nosorog, koji predstavlja moć, vitalnost i sreću slikara. Na skoro svakoj slici, makar u pozadini, nalaze se Dante i Vergilije (Virgilio), piscev vodič kroz “Pakao” i “Čistilište”. Kritičari su polemisali da li se slikar stavio u ulogu vodiča ili pisca. Sam Dali, kao ni za “Bibliju”, nije ostavio nikakav pisani trag o ovoj svojoj seriji dela i polemika je i dalje otvorena.
Ivona Temešberger je studentkinja novinarstva i večiti optimista. Voli putovanja, modu, doba zlatnog Holivuda, kafu, Italiju, Louboutin-a i one retke situacije kada ostane bez teksta. Veruje da “Life is not about finding yourself, it’s about creating yourself.”
