DAMA. Prva asocijacija na ovu reč su mi Odri Hepbern (Audrey Hepburn), Džeki Kenedi (Jackie Kennedy), Sofija Loren (Sophia Loren)… Reč sofisticirana, lepa, decentna kao i značenje koje nosi. Čini se, ipak, da se ona danas sve ređe može s razlogom upotrebiti.
Dama je više od fine garderobe, lepe frizure, nakita i šminke. Od dame se uvek očekuju prefinjen stav, istančan ukus, otmeni maniri, graciozan hod, umerenost u reakcijama i ponašanju. Sigurno nije lako biti dama. To je nešto što se gradi i stiče, ali i nešto sa čim se radja.
Jedna situacija iz moje najbliže okoline dosta me je podstakla na razmisljanje o ovoj temi.
Tog popodneva gledao sam film koji datira iz šezdesetih. Tri drugarice dolaze na ručak kod četvrte. Sto postavljen sa kristalnim čašama i srebrnim escajgom… Haljine na tufne, biseri, čipkane rukavice, pundje. Stav prav kao strela, ženstveno prekrštene noge, damski maniri. Dame šezdesetih. Samo dva sata kasnije ista takva situacija kod rođake kod koje sam se zatekao. Ista, ali potpuno drugačija.
Njih tri došle su u nekim trenerkama, koračajući u patikama. Pardon, patiketinama. Moja rođaka ih dočekuje, pa naravno, u trenerci, sa kosom pokupljenom štipaljkom. Već odlazeći i pozdravljajući se sa njima, primetih kako su se ”razbacale” po nameštaju. Noge u turskom sedu, na tabureu ili čak malom stolu pored. Opušteno, rekli bi neki. Opušteno možda jeste, ali ja tu ni D od damskog ne videh. Onda se zapitah šta se to toliko promenilo za manje od pedeset godina da su se toliko promenile i norme i stavovi?
Davno su se žene, s punim pravom, izborile za ravnopravnost sa muškarcima. U godinama borbe i dokazivanja snage i sposobnosti, u stalnoj trci sa životom, vremenom i obavezama mnoge od njih izgubile su onu suptilniju stranu svoje ličnosti.
Stil života se mnogo promenio. Sve više obaveza, a sve manje slobodnog vremena. Međutim, osim malo više vremena za šminku i frizuru, za status dame potrebniji su osećaj i želja za tim.
Možda smo i mi muškarci tu krivi. Sve je manje pravih džentlmena, sve manje muškaraca koji se prema ženama odnose zaštitnički i sa uzvišenim poštovanjem. Ravnopravnost polova krenula je u ono što sigurno nije bio cilj – u asimilaciju polova, a tu za dame mesta nema.
Moguće je da, jednostavno, više nije IN biti dama. More feminističkih časopisa, emisija i serija propagira i servira ženama da bi trebalo da budu ”kučke” koje ”mrze ceo svet, spavaju do pet”. Već se uveliko usadila kolektivna svest u kojoj je biti dama ”mnogo dosadno”. Dobro je bar, što su te, ponosno samoproklamovane kučke vizelno dame i što jako vode računa o svom izgledu. Ali zato će, one koje baš i ne vole kompletiće, šeširiće i visoke štikle svaku, da se žargonski izrazim, napucanu devojku, a koja se ne deklariše kao kučka, svakako etiketirati u najmanju ruku kao sponzorušu.
Izgleda da nije popularno niti moderno biti dama, ni po izgledu ni po ponašanju, bar nikako ta dva da se usklade i krenu ruku pod ruku; jer ili ste kučka po sopstvenom izboru ili etiketirana kao sponzoruša ili opuštena likuša.
Naravno još uvek postoje pozitivni primeri, još uvek postoje prave dame, bilo od dvadeset ili osamdeset godina, koje plene svojom otmenošću, suptilnošću i u današnje vreme neobičnošću. Šta god da je razlog i ko god da je kriv, bilo da je to moderan i brz tempo života, ekonomska kriza, muškarci, nova svest, novi standardi i pravila, sve to pomalo i sve to zajedno, izgleda da ćemo dame (prave i iskonske) kao izumrlu vrstu moći, u nekoj budučnosti još samo na filmu iz nekih prošlih a i lepših vremena da vidimo.
Marko Obradović je student Fakulteta za kulturu i medije. Voli da provodi vreme sa kvalitetnim i neobičnim ljudima, ali i sam sa svojim hobijima – ples, fitnes, psihologija, parapsihologija, geografija, hortikultura… Najviše prezire laž, licemerje i nepravdu. Samo kreativan dan je ostvaren dan – parola je kojom se vodi kroz život.
