Prvi januar. Nadljudskim naporom otvarate oči. Čkiljeći bacate pogled na sat u sobi. Uh, čoveče, pola jedan po podne. Šta je beše bilo sinoć? Misao prekida tup bol u glavi i crna rupa, pa onda fleš bek. “Sinoć sam baš preterala” (napila se/ljubila se sa bratom najbolje drugarice, posvađala sa momkom zbog flerta sa konobarom), prolazi kroz glavu uz grč facialis. Kao u bunilu, čestitate ukućanima praznike, neprestano praveći spisak ljudi kojima dugujete izvinjenje. Pijete kafu i uz cigaretu prepričavate cenzurisanu verziju dočeka. Sve u svemu, bilo je super. Neko vreme ignorišete telefon koji zvoni kao u centrali, ipak je prvi januar, svi čestitaju.
Za vreme ručka setite se novogodišnjih odluka! Ups! Obećali ste sebi (i svim ljudima u okruženju, porodici, prijateljima, objavili na Twiteru i Facebooku) kako ćete od Nove godine prestati da pušite. Već ste uz kafu stamanili pola paklice, iako vam još od sinoć stoji knedla u grlu veličine šljive. Dobro, šta sad, može i od sutra da se počne. Koje su bile druge odluke? A da, dijeta ili bar blago redukovana ishrana. Dva tanjira ruske salate se ne računaju, ionako u njoj i nema nekog mesa. “Nema veze, počinjem ovog momenta, neću jesti hleb uz pečenje, ipak sam ja neki karakter”. U mislima čestitate sebi na uspehu i istrajnosti. Završavate ručak i vraćate se u horizontalni položaj (zdravlje je na prvom mestu od ove godine, ipak ste došli u sedam jutros, zaslužujete predah).
Dok gledate novogodišnji program, razmišljate kako ste se još zarekli da ove godine nećete bilo kome davati svoj broj telefona niti se petljati sa lepuškastim, a nepismenim kretenima i uletati u veze koje ne vode nikuda. To će bar biti lako, sad je fokus na zdravlju, dijeti i sveopštem uspehu u životu. Počeo je ostatak vašeg novog života koji niko i ništa neće poremetiti. Super!
Kad prođe dejstvo šampanjca, stvarnost postaje drugačija
Razmišljate da napokon odgovorite na poruke i uzvratite čestitke. A u telefonu 13 poruka i četiri propuštena poziva. “Lepotice, jer si živa?”, pita dasa, školski primer kamiondžije sa kojim ste se sinoć ljubili, kad vas je podigao sa stepenica na koje ste se ispružili celom dužinom (bile su klizave, razume se). Doktor za motorne testere i kultivatore očekuje da se organizujete za reprizu. Bože moj, šta mi je to trebalo? Da imate snage, opalili biste sebi šamar. Kulirate sirotana i okrećete najbolju drugaricu. U grubim, čak i previše, crtama prepričava vam šta je sinoć bilo, naravno da se sećate, ali nije na odmet da se ponovi. I ona je puna utisaka i na brzinu se dogovarate da izađete negde na piće i sumirate utiske.
Volja se povratila i spremate se za reprizu. Dok tražite drugu minđušu (koju ste sinoć zaturili), shvatate da nijednu novogodišnju odluku niste ispoštovali i osećate grižu savesti. Nešto ipak morate promeniti. A onda se setite! Sa malim zakašnjenjem donosite novu novogodišnju odluku i šaljete je celom imeniku: “Više nikad neću donositi novogodišnje odluke!” Spremni ste i izlazite napolje. Opet Jovo-nanovo!
Godina jeste nova, ali mi nismo. Možda se stvari stvarno ne mogu promeniti preko noći, a možda uopšte i ne treba da se menjaju. Šta god da je u pitanju, počeću od sutra! Srećna Nova godina!
Izvor fotografija: www.evergvide.com.au, www.rnw.nl
Maja Marković, zaljubljena u književnost i ljude. U krizi briljira, pravi utešitelj. Pasivni optimista i kraljica drame u isto vreme. Slobodno vreme posvećuje knjigama i prijateljima. Zato ga i nema mnogo.
