Slavljenje bilo čega je slavljenje života.
Dan zaljubljenih je slavljenje partnerske ljubavi, spoznaje energija koje nas vode ka spajanju, u kome težimo ravnoteži sa kompatibilnom polovinom. Ili jednostavnije, elementarnije i primitivnije, to je ukazivanje počasti prirodnim silama koje nas kroz hemiju i emocije regrutuju kao kandidate za razmnožavanje.
Nas zanima kako se osećamo, a od svih osećanja savremena kultura koja je počela sa filmskim platnom i masovnom proizvodnjom emocija sa kojima možemo da se identifikujemo čak i kad ih ne doživljavamo, najviše vrednuje osećanje zaljubljenosti.
Priroda je mudra i uz pomoć hemije koristi to osećanje da upari one koji se međusobno privlače i navede ih da se reprodukuju. Jer, u zaljubljenosti nam se dešava da se prepustimo strasti bez imalo razmišljanja, bez ograda i bez straha i da to rezultira novim životom, koji uopšte nismo planirali da donesemo na ovaj svet. To nas je priroda nadmudrila i pobedila našim sopstvenim merilima vrednosti.
Zato bi Dan zaljubljenih trebalo da slave svi koji su poslužili majci prirodi na ovaj način, bez obzira kakav je zaplet ili rasplet dočekala njihova ljubavna priča.
Aleksina Đorđević
