Centar za promociju nauke u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu organizovao je prvi naučnopopularni festival u potpunosti posvećen robotima. Ideja je da se predstave dosadašnja dostignuća robotike, kao i njen potencijal za dalji razvoj u budućnosti.
Pod nazivom “Dani budućnosti: Robotika”, ova manifestacija se u Beogradu održava od 24. septembra do 15. oktobra. U Galeriji Robne kuće “Beograd”, u Knez Mihailovoj ulici 5, za posetioce je otvorena izložba sa preko 20 robota iz raznih krajeva sveta.
Neki od izloženih robota imaju veoma jednostavnu, svakodnevnu primenu kao što je Navibot, mali okrugli usisivač marke Samsung, koji je dovoljno pametan da može da očisti kuću dok mu je vlasnik na poslu.
Heksabube, roboti-igračke, posebno su dizajnirani kako bi na zanimljiv način upoznali najmlađe sa mogućnostima robotike.
Neki od izloženih robota su delo naših inženjera. Delta robot je napravljen na Mašinskom fakultetu u Beogradu, a namenjen je za manipulaciju proizvodima u farmaceutskoj i konditorskoj industriji. Tu je i robot Rover, razvijen na Institutu “Mihajlo Pupin”, koji može da se kreće po neravnom terenu, kao i između prepreka i na taj način obavlja opasne i delikatne poslove bez prisustva čoveka. Izložena je i Beogradska šaka, prva protetička robotska šaka napravljena 1963. godine na Institutu “Mihajlo Pupin”, kao i Beogradska kolena proteza napravljena osamdesetih godina prošlog veka na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.
Osim navedenih robota posetioci mogu pogledati i nekoliko industrijskih robota kao i Face robota, koji je u stanju da odredi vaš pol, starost i trenutno raspoloženje.
Najveća atrakcija izložbe je humanoidni robot Nao. Napravljen je 2011. godine u francuskoj kompaniji “Aldebaran robotics”. Naučnici ga trenutno koriste za razvoj algoritama i modela veštačkog čovekolikog ponašanja, a cilj je da u budućnosti Nao bude sposoban da pomaže deci i starima, kao i u održavanju domaćinstva i radnog prostora. Nao će vas oduševiti, jer primerak izložen u Beogradu priča na srpskom. Tokom prvog predstavljanja publici požalio se da je veoma usamljen na Institutu “Mihajlo Pupin”, jer je jedini humanoidni robot koji ovde živi. Rekao je da bolje igra fudbal od mnogih domaćih fudbalera, da se takmiči na specijalnom Robokupu namenjenom Nao robotima, i da im je cilj da tim robota jednoga dana pobedi tim ljudi u ovoj igri.
Robot Nao
Drugog humanoidnog robota, ECCEROBOT (Embodied Cognition in a Compliantly Engeneered Robot), posetioci će moći da vide prvog i drugog oktobra. Ovaj robot je napravljen tako da se kreće i reaguje na spoljni svet na isti način kao i čovek. On kopira formu ljudskog tela i njegovih unutrašnjih struktura: kostiju, mišića, zglobova i tetiva. Na ovom projektu rade evropske grupe institucija među kojima je i Elektrotehnički fakultet u Beogradu, a njihov cilj je da, razvijajući robota koji ne samo da oponaša ljudsko ponašanje već predstavlja kopiju ljudskog tela i pokreta, izazovu novu eru u robotici.
ECCEROBOT predstavlja kopiju ljudskog tela i pokreta
Zvezda ove manifestacije je ipak najnapredniji humanoidni robot Asimo. Napravljen je 2000. godine u japanskoj kompaniji Honda. Asimo je visok 130 centimetara i težak 48 kilograma, govori dva jezika, engleski i japanski, glasom koji je adekvatan njegovoj visini. On može da ostvari interakciju sa drugim, sebi sličnim robotima, a naučen je da funkcioniše u realnoj sredini kako bi pomogao čoveku u obavljanju svakodnevnih poslova. Za publiku u Beogradu izveo je pravi spektakl.
Asimo je zadivio mališane
Pozdravio nas je mahanjem i propratnom porukom na engleskom jeziku, a zatim je pokazao neke od svojih veština. Doneo je poručeno piće, trčao pravolinijski, ali i u krug, popeo se i sišao niz stepenice, šutirao loptu.
Zna i da precizno šutne loptu
Pokazao nam je i da je izvrstan plesač, đuskajući uz muziku, a za beogradsku publiku je zaigrao i kolce. Za kraj se rukovao i oprostio od publike. Oduševljeni gledaoci uzvikivali su njegovo ime i aplaudirali. Kako se ovaj izvanredni robot odaziva na svoje ime, okrenuo se još jedanput i na opšte oduševljenje publike ponovo nam mahnuo nekoliko puta.
Asimo obožava publiku i aplauze
Najmlađi gledaoci su bili očarani Asimom, a moramo priznati da ni mi nismo ostali ravnodušni. Asimo nas je od početka osvojio i učinio da ga posmatramo kao živo biće, a ne kao običnu mašinu. Iako smo sigurni da su mnogi poželeli da se Asimo nađe baš u njihovom domu, moramo da vas razočaramo, jer komercijalna prodaja ovog robota još uvek nije počela. Pre nego što robot dospe na tržište, inženjeri će morati da otklone još neke nedostatke. Jedan od trenutno najznačajnijih problema je kako naučiti Asima da nakon pada sam ponovo ustane.
Malo je poznato da su naši stručnjaci imali značajan doprinos razvoju robotike i da su i danas veoma cenjeni u svetu. Kroz predavanja na ovoj manifestaciji između ostalog možete saznati da je upravo naš inženjer, Miomir Vukobratović, rešio višedecenijski problem humanoidnih robota, gubljenje ravnoteže prilikom hodanja. On je shvatio da nije neophodno definisati sve sile koje deluju na čovekovo stopalo prilikom hoda, već da je dovoljno naći samo jednu tačku u kojoj je zbir momenata tih sila jednak nuli. Isti princip primenio je i na robote. Čim vrednost momenta postane veća od nule to se reguliše povratnom spregom i tako se robot održava u ravnoteži. Profesor Vukobratović je ovu teoriju nazvao tačka nula momenta. Nešto kasnije nastali su i prvi roboti koji su zahvaljujući ovom rešenju naučili da hodaju, a čak i najrazvijeniji robot, Asimo, hoda po istom principu.
Osim predstavljanja robota i brojnih predavanja naših i stranih stručnjaka iz ove oblasti, svakodnevno se organizuju i projekcije kratkih filmova, kao i zanimljive radionice. Ukoliko ste ljubitelj modernih tehnologija ne propustite ovu izložbu. Čak i ako vas robotika nije zanimala do sada, ovo je sjajna prilika da bliže istražite ovu popularnu oblast tehnike. Starosne granice ne postoje, a nije vam potrebno ni neko posebno predznanje. Dođite da se upoznate sa zanimljivim dostignućima robotike i shvatićete da je budućnost samo na korak od nas.
Izvori fotografija: blic.rs, b92.net, mc.rs, vesti-online.com, desingboom.com
Jovana Filipović je studentkinja Elektrotehničkog fakulteta, perfekcionista, namćor i statista sreće kao iz Balaševićevih pesama u čijim se stihovima pronalazi. Pevam svoj blues bez namere bitne, za zlo sam teški laik, i možda i nisam neki biser, ali sam barem svoj režiser. A kao omiljeni stih i moto izdvajam: “Brojao sam ljude s krsta, pravila i izuzetke. Posvud promašena vrsta, samo retki nađu retke.”
