Ako i niste čuli za izraz „de-skilling“, verovatno pogađate o čemu se radi – o postepenom gubitku veština zbog oslanjanja na tehnologiju. Kako AI alati poput ChatGPT-a postaju deo svakodnevice, raste i zabrinutost da će nam kognitivne sposobnosti oslabiti.
Mozak traži vežbu – moramo da ga koristimo za razmišljanje i rešavanje problema da bismo sačuvali britkost uma. Ali da li smo zaista u opasnosti da „oglupavimo“ ako mašine svakodnevno „razmišljaju“ umesto nas?
Stari strah u novom ruhu
Ova zabrinutost se ponavlja sa svakim tehnološkim probojem.
Kada se pojavio digitron, pedagozi i roditelji strahovali su da deca neće naučiti da računaju ako budu koristila tu spravicu. Danas je digitron, odnosno kalkulator, integralni deo svakog digitalnog sistema – kao i kalendar. Pa ipak, većina ljudi i dalje zna da izračuna kusur bez kalkulatora.
Slično je bilo i sa kompjuterskom tastaturom: smatralo se da će deca zaboraviti kako se piše rukom. Ipak, školski sastavi se i dalje pišu olovkom, a rukopis nije nestao.
Tehnologija menja način na koji pristupamo informacijama i kako ih koristimo. ChatGPT je samo sledeći korak – otvorio je vrata novim oblicima komunikacije između čoveka i mašine. Iako deluje impresivno, u poređenju s potencijalom tehnologije, ovo je tek početak.
U praksi, većina ljudi AI danas koristi za jednostavne zadatke: da napišu mejl, naprave sažetak, sastave poruku ili izveštaj, ili da popune tabelu.
De-skilling: Da li AI zaista utiče na naše kognitivne sposobnosti?
Naučna istraživanja o uticaju ovakvih alata na kognitivne sposobnosti još su malobrojna i ne daju jasne zaključke. Još uvek ne znamo kako će se dugoročno odraziti na pamćenje, koncentraciju i kritičko mišljenje – baš kao što ni posle decenija nemamo potpuno jasan odgovor na pitanje kako su nas promenili televizija ili društvene mreže.
Ipak, pitanje ostaje: treba li da nas potencijalni „de-skilling“ brine?
View this post on Instagram
De-skilling i način na koji koristimo AI
Šta se dešava u obrazovanju?
U obrazovanju su promene već vidljive. U školama i na univerzitetima sve češće se govori o „de-skillingu“, odnosno postepenom gubitku veština zbog prekomernog oslanjanja na AI alate.
Još uvek nema čvrstih dokaza da se to zaista dešava, ali promene u ponašanju učenika i studenata su očigledne. Veštačka inteligencija je trajno promenila način na koji mladi uče i pišu domaće zadatke.
ChatGPT i slični alati više ne služe samo da „odrađuju“ obaveze. Oni pišu tekstove, rešavaju zadatke, objašnjavaju pojmove i nude predloge – na zahtev i u sekundi.
Zbog toga sve više nastavnika prestaje da ocenjuje klasične domaće zadatke, jer oni više ne predstavljaju realnu meru znanja. Umesto toga, škole pokušavaju da pronađu načine kako da AI integrišu u nastavu i nauče učenike da ga koriste svesno i odgovorno.
View this post on Instagram
AI kao učitelj – ili kao “štaka”?
Korišćenje AI-ja u učenju ne mora nužno da znači manje truda.
Mnogi srednjoškolci koriste ChatGPT da bi bolje razumeli zadatke. Oni koji ga koriste često, znaju i da ne mogu potpuno da se oslone na AI – informacije moraju da provere, dopune i prerade.
ChatGPT često greši u matematičkim proračunima ili logičkim zadacima, jer ne razmišlja kao čovek. Njegovi odgovori nisu rezultat razumevanja, već verovatnoće. On ne „računa“ – on predviđa koji bi odgovor mogao biti tačan.
Zato se postavlja ključno pitanje:
Da li nam AI pomaže da učimo, ili samo maskira našu nesposobnost da učimo bez pomoći?
Ako se previše oslonimo na veštačku inteligenciju, rizikujemo da izgubimo upravo one veštine koje su nas činile intelektualno samostalnim: sposobnost da analiziramo, povezujemo, sumnjamo, istražujemo, proveravamo i odbacujemo.
Šta se dešava na poslu?
Fenomen de-skillinga ne odnosi se samo na škole.
U američkim kompanijama koje su počele da koriste ChatGPT kao alat za produktivnost, pojavile su se zanimljive razlike. Zaposleni koji AI integrišu duboko u svoj rad i tretiraju ga kao pravog asistenta, postaju efikasniji i – često – zarađuju više.
Oni koji ga koriste samo za sitnice, poput prepravljanja mejlova, uglavnom ne primećuju dugoročne koristi.
Drugim rečima, nije problem u tehnologiji, već u načinu na koji je koristimo. AI može da umanji naše veštine ako mu prepustimo sve – ali može i da ih unapredi, ako ga koristimo kao partnera, a ne kao štaku.
View this post on Instagram
De-skilling i veštačka inteligencija u svakodnevnom životu
Veštačka inteligencija sve više ulazi i u privatni i emotivni život.
OpenAI je potvrdio da korisnici često vode duge razgovore s ChatGPT-jem ne zbog zadataka, već zbog podrške i osećaja razumevanja. Mnogi mladi ga koriste kao neku vrstu virtuelnog terapeuta – iako za to nije namenjen i u tome nije zaista delotvoran.
AI nam nudi lakoću, brzinu i efikasnost. Ali uz to dolazi i rizik da izgubimo deo onoga što nas čini ljudima: proces učenja kroz greške, sumnju, pokušaje i promašaje.
„De-skilling“ možda nije neizbežan, ali je važan signal da ne prepustimo previše svojih sposobnosti tehnologiji.
Hoćemo li znati da zadržimo svoje veštine?
Na kraju, više nije pitanje da li će AI promeniti način na koji radimo i učimo – to se već desilo.
Pravo pitanje je: Hoćemo li naučiti da koristimo virtuelnu asistenciju na način koji čuva naše kognitivne sposobnosti i unapređuje naše veštine, umesto da ih polako potiskuje?
Pročitajte o novom prodoru veštačke inteligencije u našu intimu: Erotski ChatGPT: Kako AI menja ljudsku želju i budućnost intimnosti
Autor: Brankica Milošević
Naslovna fotografija: Lummi
