Nema mnogo debelih žena koje ne nastoje da se oslobode viška kilograma, i koje ne osećaju teret – i to ne teret sopstvene težine, nego opterećenje imperativom savremenog shvatanja lepote i seksualnosti.
Retke nose svoju suvišnu težinu sa takvom lakoćom i samopouzdanjem, da niko za njih ne bi ni rekao da su debele. Opisujući ih, rekli biste da su krupne, da ih ima svuda, da su jedre ili punačke. Ne biste olako presudili da je debela svaka žena koja ima višak kilograma. Jer nije.
Debele su samo one koje svoju težinu nose sa opterećenjem.
Ima zamašnih žena koje se osećaju seksi i time zrače i izazivaju simpatije i pozitivne komentare. Možda i one žele da smršaju, ali se suštinski osećaju dobro u svom telu, pa ih modna zabrana sala uopšte ne dotiče. One uspevaju i da se obuku tako kako se osećaju, iako se mini haljine u broju 44 izgleda ne proizvode, a svaki ženski komad garderobe iznad tog broja krojen je da sakrije sramotu debljine.
Muškarcima je mnogo lakše. Oni koji idu u teretanu i neguju pločice na stomaku, mogu s prezirom da komentarišu pivske stomake, a vlasnici trbuha (jer muškarci uvek nekako najviše imaju stomačinu) mogu da preziru nabildovane i da se zezaju sa tim kako imaju pločice u kupatilu, a ispod brda je najveći kukuruz i tome slično. Možda neće voleti da idu na bazen (jer tamo ima najviše onih što se pokazuju), ali će se bez kompleksa skidati na plaži, a naročito im neće biti neprijatno da se svlače u krevetu. Njima je normalno da su poželjni i delotvorni, bez obzira na kilograme, jer im je centar muževnosti i seksepila tvrd i stoji pod dobrim uglom, iako možda ne mogu da ga vide od stomaka. Oni neće pokušavati da se pokriju garderobom, nego će nositi ono što im je najudobnije i ne steže, znači trenerke, pamuk, trikotaža, lastiši i učkuri, labavo i opušteno.
Debeli su jer su hedonisti, uživaju u hrani i ostali životnim zadovoljstvima, jer zna se, kakav na jelu, takav na delu…
Uostalom, debeli muškarci su često veoma ekstrovertni, šarmantni i duhoviti, dobro raspoloženi i okruženi ženama, koje im, srećne zbog njihove pažnje, ne zameraju preterane kilograme.
Muškarcima koji imaju ono što se zove višak kilograma, a ne spada u neku debljinu, taj višak niko i ne pominje. Niti imaju problem da pronađu farmerice, košulje i dukserice u svom broju, niti se višak smatra neprivlačnim. Nema imperativa koji osuđujući ukazuje na prevoje sala, celulit i strije. Njima se sve oprašta. Ma i ne oprašta se, jednostavno se ne uzima u obzir. A muškarci često imaju strije na leđima u visini struka, na bedrima i mišicama i nikoga ko bi im skrenuo pažnju na to da su strije ružne.
Zato su žene nesrećne zbog svojih strija, a muške im uopšte ne smetaju.
Da li je ženama lakše da gledaju oštećenu kožu, plivajući stomak i dupli podvaljak i da vide muškarca koji im se sviđa, nego što su to u stanju da postignu gledajući u ogledalo, koje inače prikazuje sasvim solidnu sliku?
Da li su i muškarci skloni da zanemare ono što je neprivlačno i da vide ono što im se na nama dopada, ili prosto, ako smo krupne i zamašne privlačimo muškarce kojima se baš to i sviđa?
Ko nam je zabranio da budemo debele i seksi?
I zašto smo ga poslušale?
