Lako je voleti i starati se o nekome ko ne pravi nikakve pobleme i nema nikakve zahteve, koga zateknete onako kako ste ga ostavili, služi za ukras, a ne skreće pažnju. Ali, ako težite ovom idealu, nemojte rađati decu i nemojte čuvati pse. Odaberite neki lep kamen, napravite mu ukrasno postolje i uživajte u bezbrižnosti.
Jer briga o bilo kom živom biću zahteva angažovanje. Živa bića su neuredna, traže hranu i održavanje, razboljevaju se i izazivaju vam osećanje krivice i nedoraslosti zadatku, ako su tužna, povrede se, izgube ili stradaju zbog vaše nebrige.
U društvu koje ima domove za nezbrinutu decu, tojest, koje ima članove zajednice koji proizvode nezbrinutu decu, pitanje zbrinjavanja napuštenih pasa iritantno podseća na to da nismo rešili ni pitanje odgovornog roditeljstva, da bi se odgovorno pozabavili pitanjem odgovornog vlasništva – jer to je bilo i ostaće lično pitanje, koliko god društvo bilo seznibilisano na ove osetljive teme.
Pitam se koliko među skoro dva miliona gledalaca ovog klipa, ima onih koji su napustili i oterali svoje pse i da li se oni nalaze među onih dvestotinak koji su kliknuli na “ne sviđa mi se”?
Možda nesviđanja potiču iz nepristajanja na izjednačavanje dece i pasa u smislu ljubavi i odgovornosti, jer ko bi se normalan ponašao prema detetu, kao što se ponašaju odrasli u ovom klipu? Osim što na kraju shvatamo da je to dete zapravo pas.
Uvredljivo? Možda, ali samo za one koji ne veruju u jednačinu između davanja i davanja.
Aleksina Đorđević
