Moda je čudo – da li su mršave, dečačke figure i androgeni ženski izgled bili stvarno seksi i privlačni muškarcima, ili su žene prosto poludele za tom modom i pošto su nastojale da što više tako izgledaju, nalik na manekenke kao što je bila čuvena Tvigi, muškarci baš i nisu imali nekog izbora. Ženski izgled karakterišu ženske obline, ali šezdesetih godina prošlog veka, one su bile gotovo nepristojne – Kardašijan fazon bio je nezamisliv i najsrećnije su bile mršave i slabo razvijene žene, koje nisu morale da se muče da bi dostigle modne standarde. Žene su oduvek bile spremne na razne ludosti i torture zbog lepote i privlačnosti, a evo šta se nametalo kao privlačno i seksi pre više od pola veka.
Šiljata, mršava figura
Od oble i ženstvene Merilin Monro iz pedesetih godina prošlog veka, koja je i danas inspiracija mnogim ženama, za samo desetak godina došlo je do transformacije pojma privlačnosti otelovljenog u manekenki Tvigi šezdesetih godina. Mršavost se popela na pijedestal i odatle još nije sišla, pa iako se danas promoviše prirodnost, ženstvenost, lični stil i “budi ono što jesi” mnoge žene još uvek žele da budu mršave i izdužene, iako nemaju prirodnog materijala za to. Visina i mršavost dakle, diktirale su čitav taj dečački imidž, pa su kao sledeće na spisku atraktivnosti:
Ravne grudi
Mršave i tanke žene obično nemaju velike grudi, odnosno, imaju veoma male, pa čak i jedva naznačene obline dojki. Šezdesetih godina prošlog veka bilo je neviđeno elegantno i fensi nemati grudi, odnosno, izgledati kao našminkani tinejdžer koji eksperimentiše sa svojom seksualnošću i još nije siguran da li je travestit ili gej. Mršavljenje je postalo opsesija među ženskim svetom, a prirodna, obla ženstvenost se smatrala prostačkom.
Pljosnata zadnjica
Gde nema grudi ne treba nam ni zadnjica, a trend mršavosti izazivao je strah od celulita i sala do te mere, da su žene nastojale da eliminišu svaki gram viška i da smanje zadnjice koje su definisane kao kontejneri za vodu, otpad i masti. Mediji su promovisali novu modu, a žene su mučile svoja tela, izgladnjivale se i radile posebne vežbe za eliminisanje oblina – i sve je to bio deo borbe za ravnopravnost, tranzitna faza kroz koju je ženstvenost morala da prođe pokušavajući što više da se približi muškosti, kako bi se identifikovala sa snagom, akcijom i prodornošću.
