Polako počinje da drma novogodišnja groznica. Mnogi su u tom euforičnom raspoloženju. Gde ispratiti još jednu staru godinu, u kojoj odevnoj kombinaciji zakoračiti u novu? Kreće i presabiranje po džepovima, sećanjima, pada mnogo novih odluka, ostavlja se mnogo poroka.
Kao da će Nova Godina doneti dugo očekivano čišćenjene u jednoj noći. Stvarnost je zapravo mamurluk. To nam obično donosi prvi dan. Pa i drugi, nekada i treći. Zavisi od toga koliko puta želimo reprizu jedne večeri. Ali obično samo padne po jedan poklon. Ako ćemo da se vodimo logikom, onda treba da padne još jedan i još jedan, za svako ponovljeno veče.
Nema svako Dedu (Deda – od milja Deda Mraz). Dobro, većina ima nekog ko je njegovo oličenje. A neko ima Dedu i u bukvalnom i prenesom značenju ove reči. Retke srećnice ili grešnice, to je opipljiva i jako diskutabilna tema. Ali u čemu je što sa Dedom?
Zlatna ribica ili Baba Mrazica?
Da bi bio nagrađen poklonom potrebno je da budeš dobar cele celcijate godine. Dakle 365 dana, a jednom u 4 godine i dan više. Bez zezancije, Deda vidi sve i zna za jadac! Pa ne bi se smrzavao po ciči zimi u noći, i onako korpulentan garavio po mnogim dimnjacima bez preke potrebe. Samo ko zasluži, njega i poseti. I lepo ga obraduje. On mnogo pisama pročita. Ali retko poveruje u te pokušaje mazanja očiju dirljivim rečima i neveštim objašnjenjima za određene loše postupke. On kao da deli neku vrstu pravde. Vrši selekciju i ne pravi greške. Možda mu se nekada neka i omakne, ali ispravlja je odmah iduće godine. Znači, fora sa Dedom je da moraš da paziš na svoje ponašanje svakog dana, da bi dobio poklon. I to jedan. Moraš da se ustežeš, pritežeš, štimuješ, grizeš za jezik. To je njegov stil već vekovima unazad. I posećuje te samo jednom u godini. I to je to.
Za one sa dužim jezikom i velikim prstima, Deda teško može da završi posao. Oni su se pomirili sa tim da na njegovu posetu ne računaju, pa tako pecaju Zlatnu ribicu. Ona ima daleko više prednosti.
Šta kažeš da želiš?
Prvo, ispunjava tri želje. Tri bilo koje želje, to je jako bitno. U poređenju sa Dedom, ona je daleko darežljivija. Drugo, sa Dedom nikada nisi načisto šta ćeš dobiti. Ribici lepo kažeš i nema nikavih iznenađenja. Što poželiš, to i dobiješ. Treće, možeš da je uloviš bilo kog dana u godini. Zabaciš štap i čekaš. Samo je potrebno da se naoružaš strpljenjem, jer ona nije lak plen. Dobro i sa njom postoji kvaka. Kada ti ispuni želje, moraš da je pustiš. Ali to je skroz fer. Spašava tako svoj život. Ona da tebi, ti daš njoj. Dalje, ona ne gleda to kakva si osoba i ne procenjuje tvoje ponašanje. Nisi pod lupom, kao što je to slučaj sa Dedom. Znači, nema konstantnog stresa iz godine u godinu, ne moraš da se kontrolišeš. Živiš život punim plućima i pecaš. E sad, ima još jedna caka. Deda je predvidljiv, u dan je tačan, a sa ribicom se nikad ne zna. Možeš da je pecaš celog života i ništa. A možeš i prvi put da zabaciš udicu i da je uhvatiš. Tu veliku ulogu igra sreća. I možda mamac. Što si iskusniji pecaroš, verovatno su ti veće šanse!
Ribica ili Deda? Dobro očišćen odžak ili vrhunski štap? Odlučite sami. Ja tragam za čarobnom lampom i dobrim duhom. Još samo kad bih imala leteći ćilim.
Izvori fotografija: mrwallpaper.com, dealsurf.com, flickr.com
Ana Petković voli sunce, ljubav joj je glavni pokretač, a inspiraciju nalazi u sitnicama. Malo joj je potrebno za sreću. Život grli obema rukama. Menjala bi omiljene cipele za kutiju Medenog srca ili kesicu Čoko smokija. I da, misli da zna sve k’o matora.
