Odmah da raskrstimo, verujte mi ljudi, stvarno nisam htela i ja da smaram o “vezama“. Onako baš nisam. Uostalom, gora osoba na svetu za trabunjanje o tome, od mene verovatno ne postoji. I onda u svom tom mom opiranju, dođe mi drugarica sa problemom. Pogađate koje prirode.
Ne, nije po principu, “Ja njega volim a on mene jok“ nego po principu “Mi nismo zajedno mi se samo ljubimo.“
Mislite se sad vi gde je problem? Kao i u većini slučajeva ovog tipa, problema nema! Problem su napravili i kreirali ljudi iz njenog okruženja i smestili ga u njen mali ženski mozak, koji je onda popizdeo i krenuo da analizra, jer, jelte, tako prirodno funkcioniše.
Ja je gledam, glupo mi da je mlatnem jer je volim, a i faca joj je u fazonu u-govnima-se-davim, a govana realno nema.
No da vam pojasnim, u kratkim crtama. Imamo dečka i devojku, totalno nesposobne ili neraspoložene za bilo kakvu vrstu veze u ovom trenutku, kojima je super da zajedno provode vreme i da se tako ponekad ljube. Drugarenje, što bih ja rekla. E sad, ona se kune da je njoj to dovoljno i da joj ne smeta kad on tako odleti do nekog drugog cveta, kao što i njemu navodno ne smeta kad ona miriše na nekog drugog momčića, a ja se ne bih upuštala u ispitivanje istinitosti tih njihovih tvrdnji, stoga ću im verovati.
Ne dozvolite da vam drugi govore šta je najbolje za vas
“Problem“ je nastao kada su njene drugarice, poznanice i sve ostale ice počele da insistiraju na tome da oni treba da definišu taj svoj odnos. To definisanje u njihovom scenariju kontam da podrazumeva reči tipa veza, kombinacija i td. Prisustvovala sam jednom pokušaju teranja moje drugarice da definiše TO. It was not pretty.
“Pa dobro ajde šta ste vi?“
“Pa drugari.“
“Kako ste drugovi kada se cmačete svaki put kada vas vidim?“
“Nisam rekla drugovi, rekla sam drugari.“
“Ti mene zajebavaš!“
“A ti mene smaraš! Mi smo nešto! To je cela definicija koja je meni sad potrebna. Ne zanima me gde ide, i da li igde ide, znam da mi je lepo i da mi prija i da je to sve što mi je sad potrebno. I stvarno bi mogla da mi se skineš s grbače oko toga i da prekineš da praviš problem gde ga nema!“
Nije joj se skinula sa grbače, naravno, jer, znate već, drugi uvek znaju bolje šta je dobro za vas, od vas samih. Mnogo smo nešto pametni kad se radi o životima drugih ljudi, pomislio bi čovek da svi inače živimo u harmoniji.
Ja joj se na grbaču nisam ni pela, ne zato što sam ja sad Bog zna kako kul i otvorena, nego zato što mislim da je u pravu. Nekad nam to nešto samo i treba. Neko za priču i zezanje, a da opet ne morate da ga vodite pred oca sa rečima “Tata ovo je Taj-i-taj“, niti da mu se javljate, ni da mu podnosite račune. Ali, opet, to sve zavisi od trenutnog raspoloženja.
Pošto se toliko smaralo s tim prokletim definisanjem ja sam rešila da budem mud(R)olija i da definišem Nešto: To vam je ono kad ima premalo emocija i volje za vezu, a previše emocija i vezanosti za kombinaciju. I prijateljstvo koje ne želite da izgubite.
Ako vam se ne sviđa, otprdite dalje. Ako vam se sviđa, samo napred!
Ali pripazite, onog trenutka kada na tog drugara postanete ljubomorni, i kada priče o drugim ženama/muškarcima krenu da vas pogađaju, bežite glavom bez obzira, jer će postati gadno!
Milica Radović je uvek u manjku sa vremenom, novcem i strpljenjem. Voli da sa prijateljima sedne na po čašicu razgovora, da zaigra i da se smeje. Nema vremena za gubljenje, ni živaca za kukavice. Baby face, višak energije i manjak kilograma koristi kao prednosti, a vama poručuje: “Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti?”
