Složićete se da dejting uopšte nije toliko zabavan i da ste povremeno sasvim obeshrabreni, jer srećete više onih koji vam uopšte ne odgovaraju, nego onih sa kojima poželite da se zbližite. A i u ovoj drugoj (maloj) grupi, najmanje je onih koji vas ubrzo neće razočarati. To ne znači da treba da prestanete da učestvujete, nego da promenite igru i prebacite je na svoj teren, a ovo je perspektiva iz koje ćete shvatiti kako to da uradite.
Umesto što razmišljate o tome kako ćete se predstaviti, kako ćete prikriti nervozu i slabosti i da li ćete ostaviti povoljan utisak i nekome se dopasti, zapitajte se šta ta druga osoba donosi u vaš život, šta može da vam pruži.
Da, vi ste na prvom mestu. Egoistično? Možda, ali zato krajnje oslobađajuće. Nemate ni jedan jedini razlog da tolerišete nešto što vas odbija i ne dopada vam se, kod nekoga koga ste tek upoznali. Ako nekome treba da napravite mesto u svom životu (makar samo vikendom), on treba to da zaslužuje, da nečim smislenim ispunjava to vreme, koje ćete odvojiti za njega.
U suštini, to znači da vam je potreban visok nivo samopouzdanja i samopoštovanja, koji nije lako dostići i održati, kada se nalazite na klizavom dejting terenu. Jer, posle deset neuspešnih sastanaka, sa osobama koje su vam bile dosadne, a ni fizički vam se nisu dopale, možda ćete pomisliti da uopšte i nećete sresti nekog ko odgovara onome što želite, da su vam standardi nerealno visoki i da ste vi krivi za to što nikako da sretnete nekog ko će vam se zaista sviđati, pa ćete prihvatiti prvog koji nije fizički odbojan i istovremeno se dovoljno pristojno ponaša i pokazuje da je zainteresovan da vas bolje upozna. Ok, to nije pogrešno, za početak. Ali, ako posle nekoliko sastanaka ustanovite da nema iskre, nema zajedničkih interesovanja i da se ne osećate uključeno i zainteresovano, tu stupa na scenu samopouzdanje i samopoštovanje i egoistično pitanje – šta ta osoba meni pruža?
