U 19. veku, pa i u dobrom delu 20. bilo je normalno da žena teži udaji i braku, jer je to najveće žensko postignuće – osim što je u još davnijoj prošlosti udaja bila i jednino žensko postignuće i ambicija, jedini način da osmisli svoj život. Tek u poslednjih desetak godina brak se ne postavlja kao obavezan cilj, odnosno, preispituje se kao takav i razmatraju se drugi modeli zajedništva – ili samoće – verovatno zato što duh vremena to nameće. Rasturenih brakova je više nego onih koji se održe, samohrano roditeljstvo (majčinstvo pretežno) postalo je uobičajena pojava, a ispunjenim životom smatra se ono što se tiče lično svakog pojedinca, njegovih vrednosti, potreba i želja – jasno je da niko nije izmislio kalup sreće u koji svako treba da se ugura i udene i da se u njemu oseća ostvareno i zadovoljno. U tom smislu, današnji dejting saveti se odnose na to kako da pronađeš sebe u odnosu, kako da otvoreno komuniciraš, kako da postaviš granice i održiš samopoštovanje, kako da se osvestiš i izvučeš iz toksičnog odnosa, kako da postigneš zdrave kompromise, produbiš povezanost i bliskost sa partnerom – dok su se u ne tako davnoj prošlosti saveti uglavnom odnosili na to kako da zadovoljiš muškarca, da ga zainteresuješ i učiniš sve da mu budeš prijatna i da se dobro oseća u tvom društvu. Žene su bile ukras u domu muškarca i imale su tako i da se ponašaju.
Praktikuj elegantna dostignuća
Svaka dama čija porodica je držala do sebe i svog položaja, imala je izvesna elegantna dostignuća – žene iz visokog društva obučavane su da budu supruge kojima bi svaki gospodin mogao da se pohvali u tom istom, visokom društvu. Učile su strane jezike, muziku (sviranje i pevanje), lepo izražavanje i izražajno čitanje i recitovanje, vez, pletenje čipke, ples… Žena puna vrlina i veština predstavlja svog muža u najboljem svetlu i to joj je glavni posao.
