U našoj kulturi je uobičajeno da krijemo svoje probleme – kad se ne osećamo dobro, naročito ako imamo psihičkih, emotivnih i mentalnih problema, nabacimo osmeh na lice i glumimo pred drugima da nam nije ništa. Zato što smo naučili da se stidimo slabosti, da ne tražimo pomoć i da pretpostavljamo da će drugi pakosno uživati u našoj nevolji, umesto da saosećaju i pomognu. Iz istog razloga, ni sebi ne priznajemo da imamo probleme sa kojima ne možemo da se nosimo, sve dok nas oni ne savladaju toliko očigledno, da više nemamo ni trunčicu snage i energije da se pretvaramo da nam je bolje nego što jeste.
Počev od toga da ne želimo da priznamo sebi (i naročito ne drugima) da imamo problem i da nam treba pomoć, a pre nego što se uplašimo da ćemo poludeti – pogledajte sebe sa strane, kao da posmatrate drugu osobu, ne bi li prepoznali problem. Već samo obraćanje pažnje je korak ka sebi, a mnogo je bolje kad znate šta vam je – onda znate odakle da krenete. Potiskivanje i maskiranje depresivnog stanja zahteva mnogo enerije, koju možete bolje da upotrebite – da shvatite sebe i pomognete sebi.
Mentalno stanje ima svoje fizičke manifestacije – baš zato da ne bismo mogli da ga ignorišemo. Naše telo hvata signale duha, prenosi ih na materijalni nivo i manifestuje ih kao očigledan problem, kao što je nesanica. Poremećaj spavanja je među prvim i najočigledinijm simptomima depresije. To znači da ne možete da se naspavate iako ste jako umorni i legnete na vreme. Ako potraje duže vreme, nesanica iscrpljuje toliko da postanemo nesposobni za uobičajeno dnevno funkcionisanje. Možda zaspite kad legnete, ali se posle kratkog vremena probudite i onda ne možete satima ponovo da zaspite. Ili odspavate nekoliko sati i budite se mnogo pre vremena. Svakako, jasno vam je da nešto nije u redu.
Možda niste svesni da ste uleteli u depresivnu epizodu i strana vam je pomisao da bi vama to uopšte moglo da se desi, ali ako primećujete poremećaj spavanja, obratite pažnju na to da li je prisutan i gubitak apetita, izbegavanje drugih osoba i socijalnih aktivnosti, smanjenje (ili odsustvo) seksualne želje – sa depresijom, umanjuje se sposobonost da u bilo čemu uživate, pa ako vam više ne predstavlja zadovoljstvo i postaje vam naporno, zamorno i neprijatno, ono što vam je inače uvek prijalo, trebalo bi da posumnjate na depresiju.
Da li vam se dogodila neka veća životna promena, koju teško prihvatate? Promene mogu da budu okidači za depresivna stanja. Obratite pažnju na to kakva vam se osećanja javljaju – da li osećate da se sve zaverilo protiv vas, da vas niko ne razume, da li vas muči osećaj krivice, da li ste neprekidno zabrinuti i uplašeni i osećate kao da ni jedan problem ne možete da rešite i kao da je na vašim leđima pretežak teret, koji preti da vas obori.
