Oni koji se bore sa depresijom nastoje da to čine u tišini, jer to je njihov problem. Oni se stide svojih problema, jer je takva atmosfera – depresija baš nije neka tema za razgovor, a ako znaš da je neko depresivan, šta drugo da pričaš sa njim i uopšte, taj crni oblak koji se navuče čim neko pomene depresiju (a u kome depresivci neprekidno borave) deluje preteće, kao neka zarazna bolest, daleko bilo. Zdravi ljudi se uglavnom osećaju loše pored onih kojima nešto fali i koliko god nastojali da imaju razumevanja, njih bolest nervira, sputava ih i žele da je zaborave. Oni su u pravu, u smislu da imaju pravo da budu zdravi, stabilni, optimistični, puni energije i da bahato uživaju u tim darovima prirode naočigled bolesnih. Zdravi ne treba da se stide pred bolesnima svog zdravlja.
