Veza između matematike i arhitekture nastala je u vreme antike kada je tadašnja arhitektura bila zavisna od matematičkih formula i proračuna. Egipatske piramide i antički hramovi nastali su primenom matematičkih principa. Neki od njih su i dan-danas prava misterija za čovečanstvo.
Moderna arhitektura se i dalje oslanja na matematiku za osnove konstruisanja i to ne samo kroz brojke i mere. Osnovni principi matematike zaslužni su što danas imamo sjajne građevine koje nas podsećaju na setove iz naučno-fantastičnih filmova.
Budistički hram u Šangaju
Ova građevina inspirisana je Mebijusovom trakom. Mebijusova traka se može napraviti ako se jedan kraj papirne trake zarotira na stranu i tako zalepi za drugi kraj. Tako napravljen kolut ima samo jednu stranu, a njegova površina nema početak i kraj. Zato ova traka za budizam simbolizuje reinkarnaciju.
Crkva u Kolorado Springsu
Arhitekta Valter Netc (Walter Netsch) oblikovao je ovu crkvu iz mnoštva tetraedrova (geometrijskog tela koje se sastoji iz četiri trougla) ili složenih piramida. Izgledom podseća na 17 kopalja visokih 45m koja streme ka nebu. Ova crkva napravljena je kao kadetska kapela Vazduhoplovne akademije SAD.
Staklena bašta u Kornvalu
Ovaj obrazovni centar u Engleskoj oblikovan je od kupola koje se sastoje iz petougaonih i šestougaonih ćelija. Ovaj centar je simbol ekološkog života zbog svog izgleda i načina na koji funkcioniše. Njihovom interaktivnom centru nazvanom Jezgro pripojen je Fibonačijev niz (matematički niz brojeva u kome zbir prethodna dva broja u nizu daje vrednost sledećeg broja niza) koji se u ekologiji vezuje za pravilo u račvanju i cvetanju biljaka i rasporedu svih stvari u prirodi.
Londonski soliter Gerkin
Ova 180m visoka, moderna zgrada u srcu Londona konstruisana je uz pomoć matematičkih formula koje su arhitekte koristile kako bi umanjili posledice udara vetra oko osnove zgrade. Zaoštren vrh i ispupčen centar omogućavaju maksimalnu ventilaciju, pa zgrada koristi duplo manje energije od drugih solitera sličnih karakteristika.
Filipsov paviljon u Briselu
Ova građevina sagrađena je 1958. godine u Briselu za potrebe sajma tehnologije gde je održan multimedijalni spektakl koji je proslavljao napredak tehnologije u posleratnom periodu. Svojim dizajnom bila je daleko ispred arhitekture svog vremena i, kao takva, bila je pravo iznenađenje ondašnjih posetilaca. Lokalne novine opisale su ovu građevinu kao “prvi elektronsko-prostorni ambijent koji kombinuje arhitekturu, film, svetlo i muziku u sveukupnom iskustvu napravljenom da funkcioniše u prostoru i vremenu”.
Moderna muzička kuća u Torontu
Ova ekscentrična kuća dom je klasičnom violinisti i matematičaru iz Toronta Džejmsu Stjuartu (James Stewart) koji je želeo da ubaci delić matematike u ime i dizajn svog doma. Valovita kombinacija drveta i stakla predstavljaju njegovu drugu ljubav – prema violini. Prostor ove prostrane kuće dovoljan je za 200 ljudi, pa bi ovaj genijalni matematičar/violinista mogao organizovati sopstveni koncert u svom domu.
Solarni paviljon u Barseloni
Za ovaj solarni paviljon korišćeni su matematički algoritmi. Ovi algoritmi uticali su na izmenjen izgled zgrade. Zbog postavljanja solarnih ploča, zgrada je trebalo biti kockasta, međutim kompjuterskim programom koji koristi algoritme, izmenjen je dizajn celokupne građevine, koja je tim izmenama ne samo korisnija već i daleko zanimljivija od predviđene.
Kockasto selo u Roterdamu
Ovo neobično predgrađe delo je holandskog arhitekte Pijeta Bloma (Piet Blom). Ove nagnute, geometrijske kućice sagrađene su na vrhu pešačkog mosta. Podeljene su u tri nivoa i imaju prozore na svakom zidu. Ovako postavljene izgledaju kao sasvim odvojene građevine.
Katedrala “Sagrada Familia” u Barseloni
Katedrala “Sagrada Familia” je masivna rimokatolička crkva u Barseloni čiji je arhitekta katalonski arhitekta Antoni Gaudi (Antoni Gaudí). Gaudi je bio inspirisan hiperboloidnom geometrijom koja se često koristi u gradnji kula i drugih visokih građevina kojima je potreban čvrst oslonac oko temelja. U slučaju ove katedrale hiperboloidna geometrija poslužila je i kao odlična dekoracija dveju kula.
Fraktalna benzinska pumpa u Los Anđelesu
Fraktal je fragmentiran geometrijski oblik podeljen na nekoliko delova, čiji je svaki deo samo manja kopija osnovnog oblika. Mnoge arhitekte koriste ovaj matematički princip u dizajnu modernih građevina. Prvobitna stanica u Los Anđelesu renovirana je, a svi elementi su skinuti i ubačeni u fraktalnu celinu. Građevina je potpuno biološka; solarne ploče su uklopljene u zidove zgrade, koriste se reciklirani materijali, a krov benzinske pumpe pokriven je biljkama.
Izvori fotografija: flavorwire.com, blogs.informatica.com, allposters.ie
Saška Stojadinović je studentkinja Fakulteta političkih nauka, ponosna Vodolija zavisna od knjiga, pisanja, preterano pričljiva i ćutljiva u isto vreme, rođena u pogrešno vreme. Večito dete.
