Opšte loženje na broj 2020 obećava da će nam sledeća godina biti fantastična! Sve u znaku komunikacije, velikodušnosti, ozbiljnosti, ljubavi, poverenja, strpljenja. Samo treba da budemo uporni i da verujemo.
E pa, izgubila sam strpljenje, a kad mi neko pomenje verovanje, jedva iskuliram šizofreničnu potrebu da se prekrstim, napišem pismo Deda Mrazu i prošetam bosa po užarenom ugljevlju ili vodenoj površini (najbolje jedno pa drugo, redom). Svi obećavaju, ali nikada bezuslovno. Dobićete poklon, samo budite dobri. Bićete super, samo se prvo malo promenite. Dobra sam celog života! I sve sam bolja! Super sam! I neću nikome ništa da obećavam i neću nikoga nikada da kupujem obećanjima. Nikad i nisam. Ali kad zapretim!
Svima ću govoriti ono što mislim
Taktična sam i ljubazna osoba, kojoj se povremeno podigne poklopac. Pa, dozvoljavaću sebi da se išištim na bilo koga, svaki put kad počnem da kuvam. Što ja stalno da vodim računa o tome kako se osećaju svi oko mene i da odmeravam ono što govorim, da nekoga ne bih povredila? Neka malo drugi razmišljaju o tome kako da me ne nerviraju i da mi ne dižu poklopac.
Svima ću govoriti ono što mislim
U stvari, uopšte neću da čekam da mi se digne poklopac. Ne treba meni opravdanje i izgovor da nekome kažem ono što stvarno mislim. Da mi se ne sviđa nova frizura moje prijateljice. Da me zamara razgovor o toj temi. Da me ne zanima šta neko ima da mi kaže. Da nisam zadovoljna. Da me baš briga da li je neko zadovoljan.
Svima ću govoriti ono što mislim
Kad me pitaju za savet, analiziraću sitauciju onako kako je ja vidim i reći ću šta bih ja uradila. Ne ono što mislim da je mudro, nego ono što je istinito. Draga prijateljice, ja bih u tvojoj situaciji legla i pokušala da umrem. Ili bih se kidala dok ne popizdim od toga koliki sam kreten što se kidam zbog kretena. Ne bih nikad oprostila sebi. Pokušala bih da oprostim sebi. Uradila bih tačno ono što hoću, ne mareći za posledice. Napravila bih istu grešku, stoti put.
Svima ću govoriti ono što mislim
Kad nisam raspoložena da delim svoje misli, kad neću nešto da kažem, reći ću svima koji me gnjave, da me gnjave. Neću da pričam o tome. Ne mogu sada da mislim o tome. Pitaj me ponovo za mesec dana. Šta te briga. Gledaj svoja posla.
Svima ću govoriti ono što mislim
Ćuti. Nemoj da pričaš o tome, jer mi stvara slike u glavi koje ne želim da gledam – ne znam zašto to muškarci nikad ne uvaže, to je neki planetarni testosteronski fenomen. Pa onda moram da im kažem “jebi se idiote”, jer iz nekog razloga to odmah razumeju. E pa, neću više uopšte da pravim uvod, idem odmah na psovke.
