Ako se ikada budete našli na ovim mestima, zapitaćete se da li ste zakoračili u svet mašte i fantazije. Fatastična priroda, pejzaži i bajkovita arhitektura ovih destinacija odvešće vas daleko od dosadne stvarnosti.
Ovaj grad se smatra najlepšim u Evropi, upravo zato što neodoljivo podseća na bajku. Između ostalog poznat je po starom živopisnom delu grada, kao i po mikroklimi, što ga čini drugim najsuvljim gradom u Francuskoj i što ga čini idealnim za vinogradarstvo. Mnoštvo trgova, fontana i kanala takođe ima ovaj grad, zato ga zovu “mala Venecija”.
Bambus igra značajnu ulogu u mnogim azijskim kulturama. Simbol je dugovečnosti u Kini, simbol prijateljstva u Indiji, a mnogi hramovi u Japanu su okruženi bambusovim šumama koje se smatraju svetom barijerom protiv zla.
Svako ko je posetio ovu magičnu tačku, koja se nalazi nedaleko od Lisabona, kaže da je neverovatno iskustvo biti na takvom mestu i osetiti sav šarm i enigmu ovog mesta.
Ova ostrva zaista izgledaju kao iz filma “Gospodar prstenova” (The Lord of the Rings), toliko, da zaista poverujete da ovde žive vilenjaci i hobiti. Nalazi se na pola puta između Islanda i Norveške, u srcu golfske struje u severnom Atlantiku. Čarobno i misteriozno ostrvo, koje je mnogo bliže svetu fantazije nego stvarnosti.
Veneciji je teško parirati. Arhitektura vredna divljenja, kanali, obilje fantastičnih prizora i atmosfera čine ovaj grad fantastičnim. “NewYork Times” je proglasio Veneciju za najlepši grad sagrađen od strane čoveka.
Ne, ovo nije Diznilend, ali izgleda kao dvorac iz bajke, koji je okupirala neka hirovita princeza. Sagrađen je na brdu u 19. veku, a njegove instalacije bile su revolucionarne u to vreme.
Sirovi pejzaži, izbačeni vidici, magična Aurora Borealis i živopisno okrečene kuće čine ovo mesto nezaboravnim za svakoga ko ga poseti.
Da postoji bajka o začaranoj zemlji gline, verovatno bi izgledala kao Kapadokija. Nalazi se u centralnoj Turskoj i čuven je po grnčariji. Tradicija grnčarije i keramike u Turskoj je jedan od najstarijih zanata na svetu, datira još iz 8. veka.
Miloš Jeremić je surovi realista i veliki hedonista, trudi se da bude normalan, ali mu ne uspeva, sve svoje ideje i misli prenosi na papir, jer ljudi još uvek nisu spremni da čuju istinu.