Čovek je rođen kako bi umro i ništa više. Tu golu, stoga i bolnu, istinu ljudi su dovoljno ulepšali kako ne bi prerasla u laž. Život je postao najednom lep, jedinstven, prilika kojoj se treba radovati. Taj obični, sasvim obični, smrtnik, kako bi doslovno istrajao do ruba svog postojanja mora da nauči kako da se miri sa činjenicama. Mirenje sa okolnostima podvlači još jednu golu i tragičnu istinu naših života: “Nije sve na nama”.

Snaga jednog čoveka se meri baš od trenutka kada na njega krene lavina događaja koje ne može da reši i koji su nasuprot njegovoj volji.

Pitaćete me kako možemo da govorimo o snazi kada nam presudi nerešivost. Snaga je u prevazilaženju nerešivosti, u očuvanju izdržljivosti i sopstvene ljudskosti kada se neko takne te iste.

Život je peron gde ne čekaš vozove. Na tom stajalištu hodaš čekajući da stvari na svoje dođu. A, bog zna koliko toga u jednom čovečijem životu nije složeno. Na tom prostoru čekanja nisi jedini, ima nas dosta. Svak’ se kivan, sluđen, niz gužvu preotima. Život je peron, i neće nas dokrajčiti čekanje, jedino će ljudi. Al’, uprkos tome što je čovek pseto koje najradije ugrize drugog čoveka, ne možemo sami i jedni bez drugih.

Sonja je mlada, smeđe kose, niska, krupnih očiju, bez ikakvog značajnog fizičkog belega. Izuzev sitnog mladeža užarenog na levom obrazu koji je odlučila da ne primećuje još kao devojčica. Vođena pravilom: postoji samo o čemu se govori. Rešila je da ga ne vidi, kako ga ni drugi ne bi primećivali. Čovek ne sme da oda svoje slabosti i svoje nesavršenstvo ukoliko želi da sačuva sebe u celini. Što joj je bilo teško na duši samo je ona znala, dok je svoje fizičke nedostatke (jedino njoj vidljive) dopunjavala finom i raskošnom šminkom. To je bila Sonja, jednako skupa spolja i iznutra, lepa od posebnosti i istina koje je pažljivo iz života crpela.

Da su životna iskustva merilo godina, Sonja ih više ne bi imala samo 25. Bila bi u dubokoj starosti, na izmaku svog prostora življenja. Okolnosti je nikada nisu milovale, a ona je učila da se sa njima miri. I njoj se, kao i svakom, desila ljubav. A, ljubav je teško pripitomiti i navesti sebe na pomirenje kada srce zatutnji. Ponajviše kada po drugi put zaboli.

Ležala je na modrim i izlizanim čaršavima bolnice jednog grada koji je odavno već napustio nju, ili ona njega. Svejedno.

Sa njene desne strane: pokušaj samoubistva, koktel bromazepama i rakije, ćerka ugledne doktorke, verena, kleptomanka, u drugom stanju; preživela. Razlog nespomenut. Sa njene leve: neuspela književnica, silom domaćica, pokušaj samoubistva, drugi po redu. Motiv: neverstvo supruga. Zatečen na delu sa prvom komšinicom.

U sredini leži Sonja, tobože pokušaj samoubistva. Sredstvo: Leksilijum. Razlog: On.

Karta za zivot i nazad Devojka koja je pokušala da se ubije

Karta za život i nazad

Svideće ti se i ovaj blog.

On stoji u hladnom hodniku. Njegovo prisustvo je podsmeh, ironija, nadmeno, Sonjin poraz.

Na pitanje: “Šta ste Vi njoj?”, on odgovara: “Bivši dečko”. Čvrsta oštrica jezika se istog trena provukla niz grudi mlade Sonje, urezujući golu i strašnu istinu o tom (ne)čoveku.

Za druge Sonjin potez je odraz njene slabosti. Za Sonju, za ono što je ostalo od nje nakon Njega, to je bio način, jedini – da nastavi dalje. Da bi čovek digao konačno glavu i ustao hrabro na slabašne noge prvo mora da udari svom snagom tela i težinom bića o dno.

Njegove laži, neverstva, Njegova loše odglumljena ljubav, Njegovo zbogom, oslikavali su Sonjino padanje. Konačni pad je podvučen šakom lekova, jer kao i što smo rekli – dok padamo ne možemo da se oporavimo. Ali kada jednom padnemo onda možemo ponosno da ustanemo, ma koliko naš pad bio neveseo i sraman.

Sonja je volela nečoveka, upletenog u laži, volela je igrača tuđih života. A, samo iskreno dobri mogu monstrume da vole. Zbog takvih igrača i postoji pravilo: ne zavisi sve od nas. Ona je bolje. On već odavno ima drugu, još dok je bestidno kinjio Sonju. Ta druga je ni manje ni više nego “buduća Sonja” – jer voli nekog zbog kog više ništa neće zavisiti od nje.

Izvori fotografija: gentside.com


Elena Ederlezi svakako nije ono što drugi očekuju da bude, još je manje ono što očekuje od sebe same. Student filozofije, pisac, pesnik, siroti pesnik. Velika nezadovoljština, fascinirana Romima, opsednuta modom i kune se da je Niče živ sigurno bi ga smotala.

Comments