“Ovo je zemlja Srbija”, peva pevač’ca čiji stajling bolje da ne komentarišem, pada mi se u nesvest. Ona u toj pesmi kaže da su u Srbiji devojke najlepše (ne dao Bog da više čujem tu pesmu). Fala ti, sestro slatka, na tim rečima, ali ta lepota je davno prekrivena lopatama pudera i kilogramima lažnog osmeha.
Ove žene, izvini, fudbalera, više nisu tako zanimljive, o njima se sve zna. Dosadno, baš. E sad, žalosno je gledati neke devojke koje su svoje mlade godine prodale radi vožnje u dobrim kolima, za par dobrih cipela i skupocenih krpica. Plače majka, kuka otac, a ćera se uvalila u džipa, raširila noge i ulaže u budućnost.
Jeste, bre, vi glupače što studirate da biste radile za crkavicu, gledajte kako savremene devojke danas dolaze lako do keša. Realna situacija. Danas ih je sve više, prevrću se svi sveci u grobu, monahinje plaču, tipa i podtipa je preuzela dominaciju.
Po klubovima možete sve češće videti lepu, mladu devojku koja sedi pored bilmeza sa četiri pivska stomaka, ružnog za Ginisa, ali moliću da oči usmerite ka džepovima, hvala. Dobro, da ne grešim dušu, ima i onih lepih, pa se mala zaljubi, ali prvobitni motiv je i dalje tu.
Slatki momci njihovih ili približnih godina nisu tako zanimljivi, jer i dalje voze tatina kola, rade za siću i ne sede svaki vikend u separeu. Međutim, ti momci imaju mladost i devojke koje su pored njih daleko su lepše od ovih koje se gube u lažnom sjaju kožnih sedišta.
Devojka tipa i podtipa, ni sama nije svesna da ulaže u kratkoročnu budućnost. Šta njima reći, koju poruku im poslati? Bolje ćutati. Jer niti vide, niti čuju. Važno da je nadogradnja tu, nova garderoba, boja tena kao tek pristigla iz Egipta, naočare pod obavezno, i mačkica tigrica preuzima teritoriju. Mislim, okej, ima onih sređenih u svako doba dana i noći, istog takvog ili sličnog izgleda, ali tipa i podtipa se vrlo lako da prepoznati, bar muškarci imaju njuha za to. A oni, osim njuha, imaju i keša, na šta se ta vrsta lešinara lako zalepi. Malo ih provozaju, iskoriste, kupe neki parfem i traže novu, sve dok jednog dana sve te lešinare ne oteraju od sebe i potraže nešto sasvim drugačije.
Pomozi im, Bože, ne znaju šta rade!
Tekst sponzorisao: Niko.
P. S. Mis’im, nemo’ se ljutite, samo ima devojaka koje se rode sa mozgom.
Nevena Martinović je student prava, večiti borac za pravdu, veliki sanjar i još veća svađalica. Sebi svaki dan obećava da od sutra ide na dijetu. Voli Novi Sad, njegove ulice i tamo ide kada beži od sveta. Gijom Muso joj razvija vijuge, rimsko pravo ubija maštu. “Trebalo bi uvek da živimo kao da ćemo sutra umreti. Nas u stvari ubija vreme za koje mislimo da imamo.” Elsa Triole
