“Daj devojci 20 dinara kusur” – kaže tetka koja prodaje šargarepe za tezgom na pijaci, svom pomoćniku. A tetka je verovatno mlađa od mene, samo je tetkasta, a ja nisam. “Oh, hvala vam!” – kažem ja slatko, za slučaj da tetka ne misli da ja izgledam mlado, nego je lukava trgovkinja, koja posle ovakvih komplimenata obično zadrži kusur. Nemam ja iluzija, novi klinci u zgradi mi uljudno kažu “dobar dan” i persiraju mi (stari klinci su se poženili, a neki su se već i porazvodili), a mame tih klinaca su mlađe od mene, vidi se, čak i ako su tetkaste.
Ali, biti devojka više nije pitanje godina, nego statusa i stava. Možete biti ponovo devojka, iako ste zapravo, raspuštenica, a možete biti i baba-devojka, ako prihvatate tu ponižavajuću etiketu. A možete zračiti nekim devojaštvom, dovoljno da vas ponekad neko užurban, ko sebe smatra starim, nazove devojkom. Ili možete biti devojka, zato što imate momka.
Jednom je jedan moj bivši momak (jedan od najgorih, ali ponekad je baš umeo da kaže i uradi pravu stvar, bolje od onih boljih od njega), rekao jednom tipu, pokazujući mu mene “ova žena, to je moja devojka”. I dalje sam mu zahvalna za taj koncept, tako je – uključujući. Dao mi je dozvolu da budem devojka, iako sam žena i to ne ona koja bi mogla da ponese epitet “mlada” osim ako se, pu, pu, daleko bilo, radi o umrlici.
Istina je da sam mnogo više uživala u tom kasno osvojenom devojaštvu, nego u mladosti. Mnogo je zabavnije biti devojka sa čet’ri banke, nego sa dve, mada su tada dvadesetogodišnji momci bili mnogo zabavniji. Mislim, meni su momci i dalje zabavni, ali više kao energetski punjač (makar i solarni), nego kao momci kojima mogu da budem devojka. Verovatno zato što više nikome ne mogu da budem devojka. Verovatno zato što sam najzad nadrasla to produženo i produžavano devojaštvo, samo zato jer je bilo zabavno. A možda sam ga najzad nadrasla zato što je moja ćerka devojka. U stvari, ona je mlada žena, u onom uzrastu kad se devojke mnogo dobro osećaju zbog toga što su već mlade žene. Traje to nekih desetak godina, a posle, posle treće banke, kad shvatite da nezaustavljivo tutnjite ka četvrtoj i da još uvek možete sve, osim da ponovo budete mladi – posle je opet zanimljivo osvojiti neki aspekt devojaštva. Obično onaj koji je nedostajao, a to je najčešće sloboda od osuda i predrasuda.
