Sa trideset sam se sebi mnogo više sviđala, nego sa dvadeset i donela sam neke ključne životne odluke, koje su mi pomogle da razvijem tu simpatiju.
Sa četrdeset sam mnogo više poznavala, prihvatala i volela sebe, nego sa trideset. Simpatija je prerasla u ozbiljnu ljubav.
Sa pedeset, više mi nije zabavno da budem devojka. To je tako ograničavajuće. Sa pedeset, uglavnom mi je zabavno sve ono – uključujuće. Ljubav je veća, udobnija i uključivija nego ikad. Matorost zaista nije obećavajuća, ali više nije ni zastrašujuća. Verovatno je to uvek tako – kad stigneš u neke godine, osećaš se dobro u njima, iako uopšte nisi htela tu da budeš i nisi to mogla ni da zamisliš.
Kao devojka, definitivno sam se najbolje osećala u četrdesetim, to sam htela da kažem, bez neke poente. Samo želim da znate da godine sve više uključuju sve ono što jeste, što je pravo, istinito i autentično. U četrdesetim možete da budete sopstvena karikatura, ako niste pronašli taj centar sebe. A možete da budete i sve što jeste. Ovo drugo ima tendenciju da se produbljuje i širi – što je manje života pred vama, sve je više života obuhvaćeno vama. Pa vi vidite.
Naslovna fotografija: instagram.com/kat_in_nyc
Aleksina Đorđević
