“Hahahaha, pa u tvojim godinama ja sam imala dvoje dece u osnovnoj školi, a moja baba je u tim godinama već bila baba. Drugačije se živelo tada, šta je žena mogla da ima, ako se ne uda na vreme i ne izrađa decu mlada? Sad sve hoće da se školuju, da grade karijeru, da se provode, da menjaju, momke, ako vala, nek’ ste žive i zdrave, svako treba da istera ćef. Da si se udala za onog debelog, sad bi ti deca već porasla. Ma i za onog posle, onog mutavog, što nije umeo dobar dan da kaže… A gde ti je onaj visoki štrkljasti, onaj lepši, sa plavom kosom, ne onaj buljavi što ga viđam u zadnje vreme?”
E pošto vam je jasno da ste kurva i da to sigurno zna ceo komšiluk, jer ne bi ona džabe vodila evidenciju, a da ne uputi sve zainteresovane (i nezainteresovane) a i da nemate ukusa, jer su vam svi momci ružni i falični, a i da verovatno i ne zaslužujete nikog boljeg, jer koji bi lep, pristojan i stasit momak hteo vas debelu, matoru, raspalu drolju i da vam je onaj plavi bio poslednji voz, koji ste, naravno, propustili i koji je jedini od svih bio malo normalan i možda mogao da vam napravi slatku decu (a sad sirota mladunčad jedino mogu da budu buljava na tatu) imate izbor – nastavićete da kulturno odgovarate i razmišljate o samoubistvu, jer vas je ionako zagradila svojim telom (koje je lakše preskočiti, nego zaobići, ali pošto vam se kičma pretvorila u pihtije, nema šanse da ćete se okušati u preskakanju), počećete da vrištite i rizikovati da svi saznaju da ste pored svega još i ludača (ma ni majka joj nije bolja, pristojna i normalna žena ne bi ovako “ispustila” to dete, ccc), ili ćete se lupiti po čelu, izjaviti da ste nešto zaboravili i otrčati odakle ste došli, kad već ne možete da pregazite preko nje. Isisala vam je sav otpor. U vama možda i nema dovoljno borbenosti za neki manevar povlačenja, pa ćete verovatno ostati zarobljeni i dozvoliti joj da vas proziva dok se ne rasplačete. Vi to možda još ne znate, ali vi jeste ludača – labilna osoba, na rubu nervnog sloma ili depresije, pitanje je trenutka kada ćete pući i otkotrljati se putem ka lekarima i mesečnim receptima za antidepresive, ali ona je namirisala strah i krv, stegla i ne pušta. Znate, ako preživite taj stres, prilično ste žilavi. A možda se osnažite za sledeći put. Ali ako joj dozvolite da vas davi kao zmija žabu, onda u potpunosti zaslužujete siledžijski tretman, sve dok se ne pobunite i ne oterate svoje mučitelje u tri lepe. U ovom trenutku, pošto mucate nešto o tome da vam buljavi nije dečko, nego kolega koji je dolazio da vam sređuje kompjuter, ona se ubacuje, jer ne želi to da sluša. Nju ne interesuju vaša bedna opravdanja, nego suština života.
