Divimo se nečemu što neko ume
Neko ume da ostane miran onda kad svi gube prisustvo duha. Ili da se izvuče iz svakog škripca na neobjašnjiv način. Ili da učini da se svi oko njega osećaju sjajno, uvaženo i prihvaćeno. Ili da sasluša nečije nepovezano izlaganje, shvati suštinu i uradi šta treba dok izlagač još uvek pokušava da mu objasni u čemu je stvar. Svako od nas ima neku veštinu dostojnu divljenja, ali ne divimo se svi istim stvarima.
Divimo se onome što je različito od nas
Možda osećamo srodnost i povezanost sa nekim ko ume ili ne ume isto što i mi. Ali divimo se onome što neko ume, može, razume, prihvata, sa čim izlazi na kraj i u čemu pronalazi izazov i smisao, a što nama baš i ne uspeva. Divimo se osobinama koje su nam potrebne, da bismo bili u ravnoteži. Zato je divljenje odlična baza za ljubav, bolju od one koja se rađa iz saučešća ili potrebe da nekog zaštitimo ili da u nekome pronađemo utehu i zaštitu.
