Ok, matora sam, sentimentalna, pukli su mi šavovi emotivne kontrole i raspadam se. A nekad sam bila tako kul. Samo što me ta analiza ostavlja potpuno ravnodušnom. Dajem joj mesta u ovoj priči samo zbog poštenja, koje nalaže da uvažim sve razloge za i protiv toga, a ja znam da ih je uvek pola-pola. I da mogu da izaberem svoju polovinu. Ili da uzmem svoje celo, od koliko god suprotstavljenih delova se sastojalo.
Divna je, veličanstvena i moćna irska paganska narodna pesma o divljoj ćerci. Još je bolje što mi je tu moćnu pesmu otkrila moja divlja ćerka i omogućila mi da se provezem kroz svoj Order of Love, sav od ludih, divljih žena sa vatrom u grudima i letećim metlama u rukama. Toliko sam bila inspirisana, da sam napravila prepev te pesme. Možda će moja ćerka hteti da uradi aranžman i da je otpeva. A možda je još uvek suviše kul za tako nešto. Nema veze, skroz mi je dovoljno nadahnuće, koje dolazi sa blagoslovom suza. Evo vam poklon, divlje kćeri, od srca.
Divlja sam kćer svoje majke
I psujem oštro kamenje trčeći bosa
Divlja sam kćer svoje majke
Podižem glas, u vetru šiba mi kosa
***
Divlje je dete moje majke
I čita znake u kamenju
Prate ga mačke, padaju pera
I pleše vatra u znamenju
***
Kćer moje majke igra u tami
Uznosi pesme na mesečini
Pruža do zvezda svoje snove
Leti na metli i baca čini
***
Divlje smo kćeri svojih majki
Nećemo seći svoje kose
Dižemo glas u smehu i plaču
Po oštrom kamenju psujemo bose…
Naslovna fotografija: unsplash.com
Aleksina Đorđević