Andrea Zubac, poznatija kao DJ Una Andrea, skoro deset godina čini neizostavni deo beogradske clubbing scene, do ranih jutarnjih časova praveći nezaboravan provod za sve prisutne. Uz njene elektro-melodije više puta je đuskao ceo region, budući da je Andrea nastupala po svim državama stare Jugoslavije, a i šire, stvarajući ultimativnu pozitivnu atmosferu. Sa Andreom smo, između ostalog, porazgovarali o njenoj bogatoj di-džejing karijeri, zašto je odustala od novinarskog poziva, njenom mentorskom onlajn programu, kao i o tome kako je biti majka u svetu di-džejinga.
U neobaveznom razgovoru si nam otkrila da sa koleginicom trenutno radiš na novoj traci. Ovo je tvoja treća autorska traka po redu. Možeš li da nam kažeš nešto više o tome?
Tako je. Svake godine kažem sebi da ću se više posvetiti produkciji i ove zime sam uspela da se organizujem, konačno. Januar i februar su meseci kad imam nešto manje posla u odnosu na letnuju sezonu koja je uvek haotična, tako da smo Anyushka i ja odlučile da udružimo snage i do kraja marta izlazi traka pod nazivom Mantra.
Sledeće godine se navršava 10 godina tvoje di-džejing karijere i i dalje skoro svako veče negde nastupaš. Bez zadrške možemo reći da tvoji elektro-zvuci pune klubove gde posetiocima priređuješ svojevrsni provod za pamćenje. Prema tvom mišljenju, šta je sve potrebno da bi veče prošlo uspešno?
Da, u septembru će biti već deveta godina od mog prvog nastupa, ali nisam sve vreme bila aktivna kao sada, pogotovo kad sam bila trudna i nekoliko godina nakon porođaja – totalno sam bila izolovana. Međutim, trenutno radim mnogo. Da bi veče prošlo uspešno, najbitnija je dobra energija. Znalo je da bude odličnih žurki i sa polupunim kapacitetom kluba, kad se zadesilo da dođu ljudi rešeni da se provedu. To su mi omiljene noći, u kojima zaista uživam i mislim da tad najbolje puštam i prenosim najpozitivniju energiju.
Šta te to privlači u elektro-muzici, pa si se opredelila baš za ovaj žanr?
Privlači me svašta, ali napraviću komparaciju sa novinarstvom, koje me je nekada zanimalo. U elektronskoj muzici je fora da stalno istražujes muziku, kopaš nove stvari, prvi puštaš neke trake ili one koje su neobjavljene, što bi značilo da još nisu izdate za određenu izdavačku kuću. Bitno je da imaš ekskluzivu i isto tako je bitno da budeš prisutan, da se krećeš. Često znam da zavrtim i pojedine retro stvari koje nisu toliko prisutne, ali ljudi ih znaju, pa ih podsetim na prošla vremena i probude se lepe emocije. Super je kad možeš ljudima da otrkiješ novu muziku koju nemaju priliku da svakodnevno čuju, da im se dopadne i da ne slušaju kao roboti nešto što se na radiju pusti deset puta za dva sata. Normalno je da nemaju svi vremena da preslušavaju toliko stvari, ali zato je posao di-džeja da publici otkrije i predstavi nešto novo i zanimljivo.
Pored Beograda i Srbije, gostovala si u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, Austriji, Nemačkoj... Da li postoji nastup koji bi iz posebnog razloga izdvojila?
Bilo je previše dobrih nastupa – od prelepih sunset žurki na brodovima do sjajnih klubova, festivala i manjih privatnih eventova na kojima mi dođu moji dragi prijatelji i sa kojima mi veče uvek bude prelepo. Izdvojiću trenutno aktuelne žurke koje radim u Ben Akibi sa koleginicom Anyushkom, jer su mi uvek prijatne, vesele i često se toliko dobro provodimo da probijemo tajming, pa nas obezbeđenje poziva da gasimo muziku.
U Beogradu si završila studije novinarstva, ali se time nikad nisi bavila, budući da si se nakon diplome odmah upisala na kurs za di-džejing i produkciju. Šta te je toliko privuklo u di-džejingu, pa si odlučila da to bude tvoj poziv?
Kad sam upisivala novinarstvo, u glavi mi je bilo istraživačko novinarstvo. Međutim, nisam mogla da zamislim sebe da radim u kancelariji s punim radnim vremenom. Veoma mi se dopada timski rad korporacije i konekcija sa ljudima, ali više volim slobodu i mogućnost da sama organizujem svoj dan, mesec i, generalno, život. Primarna stvar u mom životu je sloboda i ne mogu da zamislim čak ni u di-džejingu da mi neko govori šta treba da “vrtim”. Veoma je bitno da imam dobru komunikaciju sa osobom koja me je bukirala, da se upozna sa mojim radom i zna šta može da očekuje od mog seta, jer nisam di-džej koji će puštati nečije muzičke želje.
Nikad ne reci nikad, možda jednog dana i ja budem zaposlena u nekoj firmi, ali pored di-džejinga imam u planu da narednih nekoliko godina samostalno pokrenem online poslove. Svakako, moje najveće želje i uspeh se ogledaju u apsolutnoj nezavisnosti i gospodarstvu svojim vremenom.
Ženskih di-džejeva nema mnogo, ali se može primetiti da se u poslednje vreme broj povećava. Kako je to biti ženski DJ u Srbiji danas? Koliko se situacija promenila od trenutka kad si započinjala svoju karijeru?
Lepo je biti ženski di-džej i činjenica je da i dalje više pažnje privlači kad je žena za pultom. Drago mi je da imam sve više koleginica. Velika je razlika sad i kad sam počnjala i sada je zaista mnogo lakše. Sarađujem sa većim brojem ljudi i uvek sam tu da posavetujem mlađe i preporučim njihov rad ukoliko mislim da vredi.
Trenutno vodiš i online mentorski program za di-džejeve. Reci nam nešto više o tome.
Trenutno snimam program koji će, nadam se, biti gotov do maja. Želja mi je da iz svog primera naučim druge mlade početnice kako da naprave biznis od kojeg će moći da žive. Program se sastoji iz tri dela i u svakom ću im davati lekcije i zadatke koje ću mentorisati. Namenjen je za inostranstvo i snimam ga na engleskom. U početku mi je bilo čudno da se snimam na jeziku koji retko koristim, ali sam se navikla i jedva čekam da sve završim i izbacim na tržište. Kao što sam napisala, namenjen je ženskim di-džejevima.
Majka si šestogodišnjeg dečaka. Na koji način uspevaš da balansiraš između majčinstva i di-džejinga?
Prvo sam mama, pa onda di-džej, i tako će ostati zauvek, jer svrha mog postojanja je, pre svega, moj Leon. Na internetu koristim priliku da najviše reklamiram svoj rad, tako da, ko me samo posmatra iz tog ugla, možda ne može da zamisli koliko smo mnogo vremenski zajedno. Vikendom, kad uglavnom radim, on je kod tate ili sa mojom porodicom. Često izađem uveče posle devet sati, a on je već tada spreman za spavanje, i kad ga moji čuvaju, oboje prespavamo kod njih. Preko radne nedelje i nedeljom je uvek sa mnom, a počela sam da ga vodim i na pojedina poslovna putovanja na koja obavezno povedem i neku drugaricu koja može da ga pričuva dok radim. Kad bude krenuo u školu, prilagodiću posao di-džeja i ići ću u korak sa njegovim obavezama.
Da li gajiš strast prema još nečemu pored di-džejinga? Na koje načine provodiš slobodne trenutke?
Obožavam da treniram. Redovno idemo u teretanu i na pilates, a kad je lepo vreme – volim da trčim po Košutnjaku. Uživam u spremanju zdravije varijante hrane, tako da me i to ispunjava. Trenutno i učim kurs za digitalni marketing i radim na mom di-džej programu. Mislim da ne postoji nijedna nedelja otkad se bavim di-džejingom, a da nisam odvojila barem jedan dan u pretraživanju nove muzike. Sve ovo je preko dana organizovano dok mi je sin u vrtiću. Nakon 16 časova moja najveća radost je vreme sa Leonom i tada sam potpuno posvećena njemu.
Kakav nastup nam pripremaš u narednom periodu? Koji su ti planovi za prolećnu i letnju DJ sezonu?
Trenutno sam rezident u nekoliko klubova i barova u Beogradu, ali na leto ću imati veći fokus na gostovanjima. Imam već mnogo ugovorenih nastupa u Hrvatskoj, Turskoj, Crnoj Gori i Makedoniji, tako da se vrlo radujem sezoni koja će uglavnom biti provedena na moru, jer sam zavisnik od vode, sunca i primorja. Radujem se i EXIT festivalu na kojem ću opet nastupati nakon sedam godina.
Fotografije: WANNABE Media
