Pre nekoliko dana odlučila sam da mi je potreban novi kompjuter.
Već nekoliko meseci unazad, Dejan, jedan od boljih prijatelja, prati me i priča mi o ramu i bajtovima… Da ne spominjem neku grafiku koju treba da nacrtam izgleda i maminu ploču koju smatra da treba da bacim… Niti je on svestan da ja njega ništa ne razumem, niti se ja trudim da išta od toga stvarno pohvatam dok sedimo i pričamo o nekoj tamo devojci koju je upoznao u G… “Guilty walls” ili tako nešto, igri… Pošto mi je dojadilo da ni fajl u Wordu ne mogu kako treba da sačuvam, dohvatila sam se svoje kreditne kartice, uhvatila Dejana pod ruku i pravac najbliža prodavnica kompjutera! Sama kupovina trajala je koliko i moj shopping – ceo dan. Da mi je neko rekao da ću njega gledati kako se sa istom strašću sa kojom ja grabim poslednji par pantalona on hvata u koštac sa prodavačicom oko toga da li ja imam dva ili četiri procesa…
Onda su usledili sati postavljanja sistema, da bi usred posla on dobio poruku i poručio mi: “Moraćeš sama da završiš. Imaš najnoviju sedmicu, lako je to.”
Vidite kružić sa logom Windowsa u levom donjem uglu?! To je novi Start!
Hej, hej, hej! Šta sama da završim?! To zvuči kao nešto što ti momak kaže posle lošeg seksa, a ne usred sređivanja tvog novog kompjutera… I sedmicu? Šta je sad sedmica? Komjuter je prijateljski zazvučao i uključio se, a ja sam htela da se uhvatim za glavu. Na ekranu je bila neka druga slika, nigde nisam mogla da nađem dugme Start i celokupan izgled mog Windowsa bio je drugačiji… Kako se beše zvao onaj koji mi je prethodni put instalirao? S… I… XP! Brzo hvatam telefon i kucam poruku upomoć i naredbu da se odmah vrati da mi postavi taj divni sistem koji sam koristila prethodne tri godine bez većih problema. Kao odgovor na moju histeriju, moj telefon zvoni i vidim pet reči odmah ispod imena mog Dejana: “Snađi se, pametna si ti.” Pametna?! Naravno da sam pametna, ali za početak gde mi je dugme Start na ekranu! Hmm… A da nije možda ovaj krug sa slikom, slicna je slika kao i na prethodnom sistemu.
Ovako izgleda Users Accounts
Uspelo je! Dobro i to je neki početak… Zatim počinjem očajnički da klikćem po svim opcijama koje mi se nude: My Documents, My Computer, My Music… Znam ja čemu to sve služi, ali nije na odmet kliknuti sve to, da vidim šta koja ikonica radi. A onda sam odlučila da kliknem na sličicu mene koju je Dejan postavio da mi bude account picture.
Na moje oduševljenje otvara mi se Account manager iliti Users account (sada) sa nekim interesantnim opcijama, ali pošto sam ja već uveliko poznati paranoik, prva stvar koju tražim jeste, naravno, Change a password for your account. Za sve devojke koje ne žele da njihovi momci, braća, mame i tate imaju slobodan pristup kompjuteru važno je da znaju da postave šifru. To se barem radi jednostavno, kada kliknete na plava slova otvara vam se prozor sa nekoliko opcija. Prve dve su, naravno, polja u kojima ukucavate šifru, potrudite se da to bude nešto što ćete lako zapamtiti, ali da baš ne bude vaše ime ili šta god. To se lako provali – provereno!
Šifra je najbolji prijatelj svake devojke
A ovi meni nepoznati ljudi dodali su interesantnu opciju da možeš da ubaciš i nešto što ćete podsetiti koja je tvoja šifra… Hmmm, nije to tako loša ideja. Prvi put kad sam postavila šifru zaboravila sam je u roku od tri minuta, pa sam morala da zovem Dejana u pomoć… E kad ste sve popunili, upisali šifru u telefon za svaki slučaj, samo kliknete Create password i voilà!
Hmmm… Možda ovo i neće biti tako teško kao što sam mislila. Sad još samo da shvatim zašto mi ne radi USB, muzika i zašto slika na ekranu izgleda kao da mi je kompjuter iz 1995.
Nesi – Hipik pacifista, nerealni optimista kojeg možete pronaći negde između Tirije, Arad Domana, Srednje Zemlje, planete Shili i kancelarije. Prodaće se za dve stvari – crveno vino i crnu čokoladu.
