Da bi nečije mišljenje doprlo do mene, da bi se nečije dupe protrljalo o moje dupe i ugrejalo ga, potrebno je da prepoznam istinu. Ne kažem da neko ne saopštava istinu, ako je ja ne prepoznajem, ali taj neko ne bi trebalo da se trudi, ako mene već boli dupe šta mi priča – njegova istina neće uticati na mene, ako ne vibrira sa mojom svešću, sa onim što ja znam.
Mislim, to je najmanje što mogu da učine za mene, ako im je stalo. Da prihvataju ono ja manifestujem, što mislim, činim, ne činim, što živim i što jesam, bez pokušaja da mi nametnu svoje mišljenje. Jer ja to isto činim za njih. Ne gnjavim ih svojim istinama i ne pokušavam da utičem na njih da promene svoje stavove, ne iznosim svoje mišljenje ako se ne osećam pozvano da ga iznesem.
Ali osećam se pozvano da pišem o svojim istinama. To nije kao da se obraćam baš tebi, zapravo, to je kao da se obraćam sebi. Pišem sama sa sobom i nastojim da svoje mišljenje iznesem iskreno, sažeto i razumljivo. A ako nešto u tebi oseti poziv, iskru, prepoznavanje, onda sam ispunila svoj poziv.
Jer ja živim ono što pišem, a pisanje mi omogućava da bolje razumem i prihvatam to što živim.
To je neka vrsta terapije – ulažem svoju energiju u kucanje crnog na belom, a crno-belo mi uzvraća energijom ravnoteže, čak i kad pišem o veoma uznemirujućim i neuravnoteženim stvarima. Istina ima tu moć, da se oslobodi i da oslobodi. Između ostalog, osećam se slobodno od tuđeg mišljenja. Kad me osuđuju, ponekad sam začuđena, ponekad radoznala (ma odakle li to dolazi, iz kog mračnog podruma nečije duše), a ponekad sam tužna. Žao mi je kad me ne razume i ne prihvata neko koga ja razumem i prihvatam i ponekad to i kažem. I to me oslobađa, da izrazim osećanja, iako ne očekujem da budu prihvaćena. Takođe, ponekad sam srećna kad me hvale i pričaju mi kako sam super, pustim kvasac svog ega da radi i osećam ponos i zadovoljstvo. Zdravo je to.
Ali ja i dalje znam šta ja znam, van svih fidbekova koji mogu da dođu do mene ili izostanu. Jer mi je moje mišljenje najvažnije. Naročito onda kad ga uopšte nemam, jer se ispoljavam iz srca i iz bića.
Fotografije: instagram.com
Aleksina Đorđević
