Da li smo arogantne ili samo naivne kad želimo da u partnerskim odnosima imamo sve kvalitete – fantastičan seks, duboku povezanost i bliskost, razumevanje, podršku i poštovanje? I još da u takvom odnosu ostanemo trajno, rodimo decu i stvorimo porodicu. To bi trebalo da je standard, ono normalno što svako može da ostvari, jer valjda svako tome i teži, ali izgleda da je to redak luksuz, ili retka sreća, ili karmičko postignuće, ili ko zna šta šesnaesto, što se najređe postiže i sreće. Koliko parova poznaješ, koji za tebe predstavljaju „primer dobre prakse“? Ali da stvarno znaš šta je među njima, a ne da samo vidiš idealnu sliku kojom se oni predstavljaju u javnosti. Dakle, da si sigurna da se vole, da su verni, da imaju dobar seks i da su pri tom posvećeni roditelji i celovita porodica u kojoj vladaju pažnja, podrška i razumevanje – koliko takvih poznaješ, ili si od bliskih ljudi čula za takve parove?
Pogledaj svoje roditelje – ako ranije nisi shvatala šta je među njima, sada sigurno znaš i shvataš. Pogledaj te starije parove koji su ostali zajedno možda samo zato što im se nije isplatilo da se razvode, ili što nisu hteli da ruše ugled svoje porodice, pogledaj mlađe, među kojima je procenat razvoda sve veći, pogledaj ogroman broj samohranih majki oko sebe, koje su same, ili nikako da nađu nekoga sa kim će ostati, kao i one koje se ponovo udaju i –obavezno – rađaju dete novom partneru.
Svi prave izbore i plaćaju njihovu cenu. A koliko god bio razuman i zdrav, izbor kompromisa takođe ima svoju cenu. Žene ostaju u vezama i brakovima u kojima su se povezale sa svojim partnerima na nivou najkvalitetnijih međuljudskih odnosa – poštovanje, prijateljstvo, poverenje, iako je seks osrednji, ili redak (i retko kad dobar), ili ga uopšte nema. Zbog materijalne sigurnosti, kao i zbog prijateljstva i skladnog funkcionisanja u svakodnevnom životu, zbog osećanja da su tandem, savez, tim, zajedno u svemu i uvek spremni da jedno drugom čuvaju leđa, zbog udobnosti i opuštenosti koju pronalaze u odnosu, žene biraju da ostanu u vezi ili braku u kome možda nikad nisu bile zaista seksualno ispunjene i zadovoljene. Jer hemija se neće razviti i pojaviti – moguće je i u krevetu pronaći zdrave kompromise i doživljavati orgazme – ali ako nema one gladi od koje ti voda ide na usta kad dodirneš svog čoveka, ona se neće razviti, koliko god vi radili na tome. Nežna i posvećena ljubav može da postoji bez strastvenog, vrtoglavog i zadovoljavajućeg seksa i da ispuni naše najvažnije potrebe, da bude naš izbor, koji ne dovodimo u pitanje. Ali fantastičan seks nije razlog da sa nekim ostanemo u vezi, ako sve drugo nedostaje. Koliko god se dobro provodile u krevetu, mi želimo nešto više, želimo dublji spoj, ljubav, pažnju poštovanje, želimo odnos koji može da funkcioniše i van kreveta.
