Dobra devojka se, po definiciji koju je izmislilo patrijarhalno, uskogrudo i malograđansko društvo, svakako mnogo razlikuje od dobrog čoveka. Dobar čovek može da ima loše ponašanje, sumanute epizode, da bude neodgovoran, otkačen i nekontrolisan – a svi koji ga znaju reći će da on ima dobru dušu, da nije zao.
Dobrom devojkom se međutim, smatra ona koja ne ispoljava nikakvo ekscesno i ekstremno ponašanje koje zabrinjava njene roditelje. Ona je vredna, odgovorna, stabilna i pod kontrolom. To što njeno uzorno ponašanje nije odlika njene prirode, nego vaspitanja, samokontrole i osećanja krivice u odnosu na roditelje koji su joj pružili sve, a od nje traže samo da bude dobra devojka, nikoga ne zabrinjava, pa prema tome, nije ni važno.
Dobre devojke koje imaju i dobru količinu mozga, kapiraju da nešto tu nije u redu. Oni koji se ponašaju drguačije, izazivaju osudu i komentare, dižu prašinu i luduju, izgleda mnogo više uživaju u životu. Opušteniji su, više se zabavljaju, imaju seks, putuju, piju, koriste droge, jednom rečju – rizikuju.
