Nije ni shvatila, da sam je tek tad ozbiljno primetio, iako je uvek bila u centru pažnje svih muškaraca, osim mene. Jebi ga, kad se neko rodi komplikovan tu pomoći nema. I što sam je više gledao, tako običnu, nenašminkanu, skupljene kose, kako sedi u turskom sedu, na fotelji koja je veća od nje, to mi je sve okolo nje postalo manje zanimljivo. Do kraja dana, tako nepristojno buljeći u nju, sam je, sam sa sobom proglasio najlepšom devojkom koju sam ikad video u životu. Posle se sve to zakomplikovalo i dobilo klasičan epilog iz pera, prosečnog sjebanog, pijanog, ruskog pisca, ali je to potpuno nebitno za ovu priču.
Elem, lepota je u skladu i nekim običnim stvarima, i ja stvarno ne kapiram potrebu mladih devojaka da se odenu kao tetke. Da se našminkaju napadno, obuku poslovne komplete i zapute u kafanu gde im se posle malo igranja ispod pazuha napravi znojava fleka na košulji. To je diskvalifikatorna stavka u mojim očlma. Izadju da se prošetaju po Keju sa dvanesticama i u miniću za svadbe i proslave. Sve u fazonu, nikad ne znaš kad će da naleti “onaj pravi”. Meni se čini da sam naletao na “najlepše” simpatije uvek kad bi bile u najgorem izdanju. Ponekad bih se izvinjavao sam se sebi zašto mi se sviđa tako ružna devojka, a opet sve to nikada nije uticalo na moja osećanja i doživljaj njene lepote (da uštedim nekom pametnjakoviću kometar “lepota je u oku posmatrača”).
