Očekujemo da prirodan tok emotivne razmene krene od varnica u pogledima, pa da se hemija spusti malo niže i počne da stvara onaj osećaj u stomaku koji ne znam zašto nazivamo leptirićima, osim ako to nisu neki nindža-leptirići, što se unutra razbacuju šurikenima i skaču i šutiraju kao horda pobesnelih nindža-leptirića koja pokušava da probuši rupe u vašoj dijafragmi i izleti vam kroz usta. Onda ta leptirska revolucija ključa neko vreme (valjda dok se leptirići živi ne skuvaju unutra) pa ponovo počnete redovno da učitavate moždane funkcije, a kritičko mišljenje se povrati iz hibernacije, da vam omogući da sagledate posledice kuvanja naoružanih leptira. Ponekad zaključite da uopšte niste bili normalni (u stvari, to uvek zaključite) ali da je to bio normalan uvod u toplinu koja je ostala iza svog tog prženja i stvorila dublju i pouzdaniju vezu, nego što je zajedničko kusanje hormonske čorbe. Iz hemijske reakcije dva zaljubljena sastojka, nastaje ljubav, u kojoj treba da pronađemo partnerstvo, zajedništvo, razumevanje, podršku, utehu, zaštitu i stabilnost u životu.
