Razočaranje nas obaveštava da u nama ima strasti
Bez velikog uzleta, dubokih osećanja i jakih strasti, nema ni brutalnog i bolnog razočaranja – i obrnuto. Kad se bolno razočaramo, to govori o našim kapacitetima za ljubav i strast. I tu strast smo usmerili u velika očekivanja od odnosa ili posla do koga nam je stalo. Možda smo bili suviše subjektivni, ili nismo dobro procenili svoje pozicije, ili nismo imali sreće. Ova lekcija nas uči da sledeći put više uživamo u samoj strasti, u procesu, u dešavanjima, a da ne očekujemo neku posebnu nagradu na kraju. I da ne očekujemo da drugi dele našu strast.
To je prilika da nešto naučimo o sebi i da se razvijamo
Kad bi nam sve išlo samo dobro, bili bismo uvereni da smo u pravu i ne bismo se preispitivali, doživljavali unutrašnja previranja i pokušavali na drugačije načine. Ne bismo rasli. Zato se zakoni života staraju da nam obezbede lekcije, koje će podstaći naš rast i razvoj. Niko ništa ne nauči dok se ne suoči sa bolom, povređenošću i razočaranjem. Razočaranje razotkriva iluzije i prikazuje realnost i istinu – a to je ono od čega postajemo mudriji i zreliji.
Razočaranja nas osnažuju
Preživećemo ih, jer imamo strasti, jer učimo i razvijamo se, jer se orijentišemo u pravcu realnosti i istinitosti, suočavamo se sa svojim osećanjima, saznajemo o sebi stvari koje ne bismo znali da nismo udarili glavom o zid. Sledeći put će nam trebati manje vremena da shvatimo da šta se dešava, a posle nekog vremena uspećemo i da predvidimo posledice i da se zaustavimo pre udaranja o zid.
Izvor fotografija: instagram.com/mikutas
Brankica Milošević
