Kad neko kaže “to je moje dobro delo za danas” nešto me stisne u stomaku i u grlu i taj stisak ne popušta, sve dok ne ućutkam potrebu da zavapim “zašto, pobogu”.
Koncept svakodnevnog dobrog dela nije koncept humanosti i plemenitosti, nego ega u akciji pribavljanja važnosti.
Kao, uradiš danas jednu dobru stvar i iskupiš se za pet (ili pedeset) koje nisi uradio, koje si prevideo, nisu te dotakle, nisi se osetio pozvanim, ili prosto možeš da ih ignorišeš, jer si ispunio dnevnu kvotu. A ako je ne ispuniš, onda moraš da gledaš kako ćeš da namakneš to jedno dobro delo, ili sutra moraš, nedajbože, da odradiš dva, ili danas odradiš pet, pa si narednih pet dana oslobođen dužnosti dobrodelanja – neka se bakću oni što nemaju dovoljno dobrih dela na računu, ili oni što ih uopšte ne računaju.
“Dobro delo za ovaj dan” je koncept suprotan konceptu “leva ruka ne zna šta radi desna” – što zapravo znači da onaj koji daje spontano, iz plemenitosti svoje duše, nema nikakav račun o svojim dobrim delima, niti ih smatra dobrim delima. Prosto daje, jer poznaje milost i radost davanja. Ovaj hrišćanski koncept prihvatam svim srcem, iako mi religiozne dogme krive kičmu, podižu rep i kostreše dlake. Jer verujem da svaka doktrina, dogma, metod, nauk, vera, ima nešto dobro što mogu da usvojim i pridružim ostalim dobrim stvarima, koje sam usvojila iz raznih izvora. Zato što sve dobre stvari dolaze iz istog izvora. Koncept je stvar tumačenja, a ono često ume da bude iskrivljeno do nakaznosti.
Leva i desna ruka iz koncepta hrišćanskog milosrđa, dopunjuju se i udružuju sa znanjem o tokovima i vrstama energije. Desna strana tela predstavlja davanje (muška energija), a leva primanje (ženska energija). Davanje je akcija, primanje je pasivno, ali u neprekinutom energetskom toku, primanje i davanje odvijaju se neometano i spontano. Kada primamo sa zahvalnošću i sa radošću dajemo, slobodni smo – energija slobodno teče i razmenjuje se. Slobodni od predrasuda, unutrašnjih konflikata i toksičnih ubeđenja, koji se u vidu energetskih čvorova smeštaju u naše vitalne energetske centre (čakre) i utiču na rad organa u delu tela koji jedan energetski centar prožima i obuhvata.
