Evolucioni biolog sa Westmount Koledža u Kaliforniji, Džefri Šlos, koji se bavio ovim istraživanjima, kaže: “Tvrdnja da je bolje davati nego primati doslovna je istina, to nije samo moralni kliše.” U svakodnevnom životu neprestano smo svedoci dobrih dela – mnogo ljudi ulaže svoje vreme i energiju kako bi pomagali drugima – bilo da se radi o pomaganju starijima, spasavanju napuštenih životinja, ljudskih života ili pomaganju bliskima da reše svoje probleme. U nama postoji nešto što nas motiviše da nesebično pomažemo drugima, da činimo herojske poduhvate bez ikakvog razmišljanja. Svako ume da bude heroj, u situaciji koja to zahteva, spontano i samopožrtvovano. Svako poznaje taj osećaj zadovoljstva i ispunjenosti, kad učini nešto dobro za nekog drugog i zbog toga se oseća dobro zbog samog sebe, a istraživanja pokazuju da taj osećaj pozitivno utiče na nas i fizički.
Veza alturizma i stresa otkrivena je1956. godine, kada je tim istraživača sa Univerziteta Cornell sproveo istraživanje sa grupom od oko četiri stotine udatih žena sa decom. Oni su očekivali da će žene sa više dece biti pod većim stresom i zbog toga imati kraći životni vek. Nasuprot tome, istraživači su otkrili da broj dece, obrazovanje, klasa, i radni status nisu uticali na dugovečnost. Istraživanje je trajalo 30 godina i sasvim slučajno je otkriveno da je 52% žena koje nisu nikada volontirale na kraju obolelo od neke teže bolesti, za razliku od 32% žena koje su redovno volontirale.
