“Ovaj veliki grad bio je, izgleda, oduvek ovakav: istrgan, prosut, upravo kao da nikad ne postoji, nego večno nastaje, dograđuje se i oporavlja. S jednog kraja niče i raste, a sa drugog vene i propada. Uvek se kreće i talasa, nikad ne miruje i ne zna šta je spokoj i tišina. Grad na dve reke, na velikom prostoru sapet vetrovima.” – Ivo Andrić
Sa Beogradom se ne može na “Vi”. On zove na bliskost kakva se nalazi samo u porodicama. Otuda njegova spremnost da prihvati i ono što možda nije savršeno i da ga nazove svojim. Ipak, da bismo bili voljeni, i mi moramo da učinimo isto.
Zanimljivosti, nedostaci, detalji, predmeti, lica i koraci… Sve je to Beograd. Sve je to deo njegovog uobičajenog, svakodnevnog šarma, magije u koju ponekad prestanemo da verujemo.
Philippe Milos svojim objektivom zabeležio je neprolaznu lepotu srpske prestonice
Ovaj put imamo priliku da se igramo uloga i na nekoliko sati gledamo očima mladih učesnika EVS programa i tako se ponovo začudimo nad sitnicama koje smo prestali da primećujemo.
Ćoškovi sveta zakrpljeni Beogradom, idejom o mestu u koje su došli u potrazi za avanturom, iskustvom i izazovom, podeliće svoje utiske i ostaviti nam priliku da i sami uplovimo u njihovo lično, otvoreno i pomalo drugačije viđenje grada kojim krstarimo, a možda i malo dalje.
Izložba fotografija biće otvorena u sredu, 3. jula, u kulturnom centru REX (Jevrejska 16), sa početkom u 19 časova.
Urednica i moderatorka programa biće volonterka Aleksandra Kolin (Alexandra Collin), Francuska, Mains d’oeuvres.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
