Beograd nije beo grad. Često je baš siv. Ponekad surov. A i dalje voljen. Njegov ritam možete da pratite samo ako ste mladi ili se tako osećate. Muzika se često menja, ali spretnost nije suština igre. Treba samo da se prepustite i uživate.
A kako drugi mladi ljudi, volonteri pristigli iz raznih država i kontinenata, doživljavaju svoj boravak u našem glavnom gradu? Kako se u njemu snalaze? Imaju li neki savet?
Cilj programa “Dobrovoljno u Beogradu” jeste da njihova iskustva, utiske i razmišljanja podele sa svima onima koji su deo svog vremena već posvetili volontiranju, ali i onima koji tu želju još nisu ostvarili.
U četvrtak, 21. marta, volonterka Zuzana Gogova (Zuzana Gogová), urednica i moderatorka programa, odabrala je da nas uvede u svet slovačke kinematografije uz tri dokumentarna filma.
“Šta će postati od ovog deteta?”, pita se njegova majka
“Arsy – versy”/ Miro Remo/ 2009/ 23 min/ u 19:00
Film je priča o majci i njenom sinu, Ljubošu, ljubitelju fotografije i filma, koji kroz komunikaciju sa slepim miševima pokušava da dosegne najviši nivo razumevanja ljudi i životinja.
Može li put u Brisel da sačuva njihovo malo selo od nestajanja?
“Osadne” / Marko Škop/ 2009/ 63 min/ u 19:45
Ovo je priča o lokalnoj vlasti u slovačkom selu na samoj granici Evropske Unije. Gradonačelnik i pravoslavni sveštenik malog sela Osadna posećuju Brisel, povodom poziva iz Evropskog parlamenta. Reditelj Marko Škop duhovito predstavlja sliku male zajednice koja se bori da se uklopi u sadašnjicu zarad sopstvenog opstanka.
“Čuvar divljine” (Strážca divočiny)/ Robert Rajhl (Robert Rajchl) /2009/ 52 min/ u 21:00
Zahvaljujući Eriku Balažu (Erik Baláž), ekologu koji posmatra medvede i njihov način života već 15 godina, imamo prilku da zavirimo u jedan od poslednjih divljih kutaka Evrope. Tiha dolina je jedinstvena oblast divlje prirode koja je ostala očuvana u nacionalnom parku “Tatra” u Slovačkoj.
Filmovi će biti prikazivani na slovačkom jeziku, sa engleskim titlovima.
Ulaz slobodan.
Izvori fotografija: discovery.com, miroremo.sk, endy.sk, kviff.com
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
